Dolazak Džoa Bajdena na mesto predsednika SAD označava veću mogućnost za konačno razrešenje srpsko-kosovskog spora, i moguće ubrzanje evropske integracije Zapadnog Balkana, kaže Danijel Hamilton, viši saradnik prestižnog međunarodnog Centra „Vudro Vilson“ u Vašingtonu. U razgovoru za Glas Amerike, Hamilton ukazuje i na postojeće smetnje u tom procesu.
Trenutno raspoloženje u Briselu nije povoljno za dalje proširenje i to je trend koji već duže traje, kaže on:
“Prethodni sastav Evropske komisije je na samom početku svog mandata predočio da neće doći do daljeg proširenja. Ni aktuelna Evropska komisija ne razmišlja o daljem proširenju.”
Hamilton takođe podseća na slogan francuskog predsednika Emanuela Makrona o potrebi “zaštite Evrope”:
„Izgleda da Makron nastoji da štiti Uniju od drugih Evropljana. Istovremeno, postoji čitav niz nerešenih pitanja na samom području Zapadnog Balkana, što takođe ometa napredovanje ka članstvu.”
Po mišljenju našeg sagovornika, zastoj u evropskoj politici proširenja, koji ‘Kina i Rusija zloupotrebljavaju’, Bajdenova administracija ima način da otkloni.
“Predsednik, koji verovatno poznaje Balkan bolje nego ijedan američki predsednik u istoriji SAD, spreman je da sarađuje sa Evropskom Unijom o uspostavljanju kako novog tipa (transatlantskog) partnerstva, tako i pružanja uzajamne podrške. Ali, to podrazumeva da se i zemlje u regionu bolje uzajamno usaglašavaju. Već postoje zanimljive inicijative kao što je ideja o stvaranju ‘mini-zajedničkog tržišta,’ kao i uspostavljanje ‘mini-Šengena’. Takva spremnost za uzajamnu saradnju, dobrodošao je znak u očima SAD.„
Hamilton takođe ukazuje na otvaranje kancelarije američke Međunarodne finansijske korporacije u Beogradu, prve i jedine u svetu. Priliku treba iskoristi, dodaje on.
Povodom prilika na Kosovu, Hamilton se najpre osvrnuo na nedavnu izjavu bivšeg premijera Kosova, Ramuša Haradinaja koji je rekao da bi ‘neuspelu’ saradnju sa Evropskom unijom i Srbijom, Kosovo trebalo da zameni pojačanim nastojanjem za ujedinjenje sa Albanijom. Hamilton taj komentar naziva štetnim, pozivajući se pri tom o na bivšeg premijera Aljbina Kurtija:
„Razgovarao sam nedavno sa Aljbinom Kurtijem, čija će stranka izgleda da pobedi na predstojećim izborima. Oni su veoma racionalni po pitanju odnosa sa Srbijom, ali on (Kurti) dugotrajni spor ne smatra i prioritetnim zadatkom. Radna mesta i pravda, kako je rekao, imaju prioritet. Ljudi su u teškoj situaciji, i po pitanju zdravlja i zbog ekonomskih prilika. Lično ne verujem u perspektivu stvaranja Velike Albanije. To nije nešto što potpomaže napredak, već bi bio faktor destabilizacije. “
Naš sagovornik se osvrnuo i na nedavno uzajamno priznanje Kosova i Izraela i odluku Prištine da otvori ambasadu u spornom Jerusalimu, što je bilo kritikovano u Briselu :
„Kurti smatra da se najbolji deo tog sporazuma odnosi na uzajamno priznanje. Kosovo se i dalje bori za sticanje šireg priznanja u svetu. Činjenica je i to da je Izrael učinio nešto važno za Kosovo. Jerusalim je nasleđen od Trampa, tamo je preseljena i američka ambasada. Pitanje je da li će tako i da ostane. U međuvremenu, Evropska unija i u ovom slučaju gubi na uticaju, jer nekoliko njenih sopstvenih članica ne priznaju Kosovo. Kakav uticaj EU može da očekuje kada postoje podele u samom njenom bloku?”
SAD i EU treba da posvete koordinisanu pažnju na preostali deo neintegrisane Evrope, smatra Hamilton. Evropa, kaže on, nikada neće biti celovita, ni slobodna sve dok Zapadni Balkan ne bude uključen u glavne evropske tokove.
