Naša sagovornica upozorava da se Beograd sve češče okreće protiv politike Zapada, usvajajući netačnu i neprijateljsku kritiku Evrope i evroatlantskih institucija, koja stiže iz Moskve.
Osvrćući se na predstojeću posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu, Milić pozdravlja zato što će, kako kaže, dolazak visokog američkog državnika pored ostalog primorati mandatara Aleksandra Vučića da konačno formira novu vladu.
„Mmislim da je jako dobro što potpredsednik Bajden dolazi, jer se stekao utisak da mandatar Vučić ide u pravcu raspisivanja novih vanrednih parlamentarnih izbora, i da postoji interes da kao Makedonija, Srbija nema stabilnu vladu i da se ide na upravljanje iz jednog centra. U tom kontekstu mislim da je i poseta Medvedeva dobra - da se konačno formira vlada Srbije. Ni do sada nisam videla razlog za ovako veliko odugovlačenje.“
Milić smatra da demokratija stagnira u Srbiji:
„U Srbiji u poslednje dve tri godine postoji trend potpunog zaobilaženja institucionalnog donošenja odluka, potpunog zaobilaženja koncepta podele vlasti, na kraju krajeva i zaobilaženje ustavnih odredbi za rad kratkoročnih ad hoc mera, koje neki put možda čak odgovaraju trenutno Zapadu ali sigurno ne pozicioniraju Srbiju na duge staze kao pouzdanog partnera i u borbi protiv terorizma i klimatskih promena i prirodnih katastrofa i svega ostalog, jer mislim da bi se Srbija nametnula da u tom smislu bude pouzdan partner Zapada on mora imati mnogo bolje razvijene mehanizme institucionalnog odlučivanja – mnogo odgovornijeg premijera, predsednika i skupštinu koja će se držati svojih ustavnih nadležnosti. Ako postoje neke praznine, ako nešto nije dobro normirano onda bi trebalo da se čuje glas eksperata koji na to upozoravaju, da se takve stvari zaravne u novom ustavu i zakonima a ne da se stalno upravlja iz jednog centra. U tom smislu, nažalost putinizacija se u Srbiji odvija nesmetano i dalje.“
Osvrćući se na predstojeću posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu, naša sagovornica kaže da će dolazak visokog američkog državnika pored ostalog primorati mandatara Aleksandra Vučića da konačno formira novu vladu.
U toku je i marginalizacija opozicije.
„Opozicija u Srbiji je zadnje dve tri godine diskreditovana preko svake mere, i preko onoga što možda zaslužuju, isto kao što sada postoji talas diskreditacije ponovno civilnog društva i talas diskreditacije medija koji imaju pravo da postavljaju pitanja. Glasovi opozicije nažalost se ne uzimaju za ozbiljno. Opozicija se smatra kao maltene kao ilegalan element, van ustavnog delovanja, a ne kao sastavni deo konsolidovanih demokratija.“
Spoljna politika Srbije otvoreno prati prioritete Moskve, dodaje Milić.
„Pre neki dan je boravila zamenica premijera Ukrajine. Imajući veličinu Ukrajine, imajući u vidu geopolitički značaj Ukrajine i činjenicu da je Rusija aneksirala deo Ukrajine i da vodi rat u istočnoj Ukrajini, ta poseta je prošla na sramnom niskom nivou od strane onog što se zovu režimski mediji u Srbiji, koji su indirektno ili direktno pod Vučićevom kontrolom.“
Po oceni naše sagovornice paralelna prozapadna i proruska orijentacija Srbije, koju zastupa aktuelna vlast nema izgleda za uspeh.
„Nema te druge stolice. Rusija nema mehanizme integracije kao što postoje mehanizmi sa Evropskom unijom. Ne postoje fondovi za podršku Srbiji, postoje samo izuzetno skupi krediti. Prema tome ta priča o dve stolice apsolutno ne stoji.“
Vreme je da se Srbija jasno opredeli kojim putem želi da ide – ka Istoku ili Zapadu - zaključuje Jelena Milić.