Anet Hojzer kaže da su Amerikanci i Evropljani podelili uloge u sprovođenju politike prema Moskvi:
“S jedne strane, Amerikanci nastoje da održe makismalan pritisak na Kremlj i predsednika Putina, a Berlin i nemačka kancelarka Angela Merkel s druge strane nastoje da održe otvorenu komunikaciju sa Putinom. Čini mi se da je ovo prava formula koju treba nastaviti. Rusiju treba obuzdavati, ali potrebno je održati i dijalog sa Kremljom. Reč je o novoj vrsti diplomatije koja pokazuje da usklađeni potezi SAD i Nemačke mogu dovesti do povoljnih rezultata.”
Sistematski upadi u vazdušni i pomorski prostor zemalja NATO-a od strane Rusije su ozbiljan izvor zabrinutosti, nastavlja Hojzer:
“Treba sasvim jasno predočiti da te provokacije imaju za cilj stvaranje neizvesnosti kako u Ukrajini tako i u Evropskoj uniji u celosti. Ne smemo da dozvolimo da do njih dolazi, stoga je neophodno da Zapad razradi širu strategiju u odnosu na Rusiju. Zavođenje sankcija gubi svrhu ako su one same sebi cilj. Moj savet je nastaviti pritisak na Rusiju, ali ne po cenu njenog ekonomskog kolapsa.”
Naša sagovornica upozorava na opasnost od preterane ekonomske destabilizacije Rusije:
“Treba imati u vidu da bi moglo doći do neželjenih posledica. Mislim da Zapad treba da vodi računa o tome. Koliko god Putin bio komplikovan partner za Zapad, možda je ipek bolji od nesagledivih posledica njegovog uklanjanja i ekonomskog kraha zemlje.”
Ipak, postojeće sankcije ostaju na snazi do kraja ove godine, dodaje Hojzer.
“Evropski savet, koji čine šefovi država i vlada članica Evropske unije, još je u martu saopštio da je spreman da produži sankcije do kraja 2015. Verujem da će na predstojećem samitu evropskih lidera na kojem će biti razmatran režim sankcija Rusiji, takva odluka biti potvrđena.”
Evropski poslovni krugovi koji trguju sa Rusijom već su uračunali gubitke u svojim godišnjim bilansima, kaže Hojzer.
Provokativna politika Rusije dovela je i do izmene nemačkih spoljnopolitičkih prioriteta:
“Proteklih godina bilo je očigledno da su geo-ekonomski interesi zemlje bili primarni. Međutim, provokativna politika Rusija primorala je kancelarku Merkel da političko-bezbednosne interese zemlje stavi na prvo mesto. To je nešto što naši američki saveznici odavno priželjkuju, iako doskora nisu verovali da će se to ikada ostvariti. “
Osvrćući se na budućnost Evropske unije, Hojzer je istakla dva ključna pitanja koja još nisu razrešena - mogući odlazak Grčke, kao i Britanije iz evropskog bloka.
"Britanaca žele izlazak iz Evropske unije jer veruju da bi to doprinelo ekonomskom napretku zemlje," kaže Hojzer. Ona međutim, dodaje da najnovije analize njene Fondacije pokazuju suprotno:
“Britanija, slično drugim velikim evropskih zemljama, uključujući Francusku I Nemačku, ima ogromnu korist od zajedničkog evropskog tržišta, kao i od ekonomske i finansijske saradnje. Setite se samo Londonskog Sitija, koji je izrastao u jedno od najvećih finansijskih tržišta u svetu. Naše najnovije istraživanje o potencijalnom izlasku Britanije iz EU, odnosno “Breksit”, ukazuju da bi Britanci trpeli velike gubitke - od izvoza do transakcija na tržištu London Sitija.”
Hojzer takođe smatra da bi izlazak iz Unije oslabio i međunarodnu poziciju Britanije:
“Britanija je proteklih decenija uvek igrala snažnu ulogu u rešavanju ključnih međunarodnih političkih i ekonomskih pitanja. Međutim, London se u poslednje vreme sve manje čuje. London nije angažovan ni u rešavanju krize u Ukrajini niti u tekućim pregovarima o uspostavljanju veoma važnog transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva. Takozvane specijalne veze Britanije i SAD takođe slabe. Vašington se sve više oslanja na Nemačku, a sve manje na Britaniju Nadajmo se da će Britanci uzeti u obzir sve te aspekte pre nego što održe referendum o razvodu.”
Mogući razvoda EU i Britanije, kao i eventualni odlazak Grčke unosi više nego neizvesnost u Briselu.
“Ukoliko bi istovremeno obe zemlje izašle iz Unije nastala bi prava oluja, koja bi u najboljem slučaju mogla da podstakne Brisel da konačno sprovede potrebne reforme, bez kojih bi to mogao da bude početak procesa rušenja evropskog projekta,“ zaključuje Anet Hojzer.