Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu neće loše uticati na evrointegracije Srbije niti može da zasmeta zapadu, ocenjuje za Glas Amerike saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda. Smatra da je ista situacija i sa novim sporazumima o isporuci gasa, i podseća da se i ovom posetom neguju, kako kaže - floskule o ekonomskoj saradnji koja je, realno, daleko manja.
Dokle god je Srbija strateški okrenuta EU, crveni tepih za Vladimira Putina i potpisani sporazumi u Beogradu neće biti trn u oku Briselu, ocenjuje Ivan Vejvoda.
"Dok je Srbija na putu integracija, a ulazak u EU je dosta udaljen, tu ima vremena da se Srbija saobrazi u odnosima spoljne politike prema Rusiji. Predsednik Vučić se sastao sa svim ambasadorima članica EU dan ili dva pre dolaska predsednika Putina. Sigurno je tu podvukao strateški smer prema EU i objasnio šta su ciljevi te posete".
Neki od ciljeva su bili i razgovori o rešavanju problema Kosova i dogovor o gasnom konektoru, koji će Srbiju povezati sa Turskim tokom. Ni ta pojačanazavisnost Srbije od ruskog gasa nije suprotna evrointegracijama, smatra Vejvoda.
"Ako bude taj novi Južni tok, koji se zove Turski tok, prolazi prvo kroz zemlju EU kao što je Bugarska, i ulazi u drugu zemlju EU Mađarsku. To je deo šireg projekta u kojem EU ima jaku reč".
Poseta Beogradu politički je koristila i Putinu i Vučiću jer, pored ostalog, kako Vejvoda kaže, održava floskulu da je Srbija zemlja sa kojom Rusija ima najbolju saradnju u regionu što - ističe on - nije tačno.
"Rusija daleko zaostaje za saradnjom u ekonomskom razvoju sa EU. To ne može uopšte da se meri, s obzirom da EU daje najviše sredstava, da ne govorimo o stranim neposrednim investicijama, gde zemlje poput Nemačke i Italije daleko nadmašuju ono što Rusija ulaže u našu zemlju".
Uz to, Vejvoda podseća da Rusija i dalje nije odobrila uvoz kragujevačkog Fijata, odnosno preferencijalni trgovinski status Srbije, na koji ima pravo, jer nije članica EU. I to ova Putinova poseta nije promenila.
