“Napredak ili nazadovanje medijskih sloboda u Sjedinjenim Državama zavisi od procene američkog društva o značaju tog pitanja”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Džejson Rezajan (Jason Rezaian), novinar američkog Vašington posta, koji je u periodu od jula 2014. do januara 2016. proveo 544 dana u pritvoru u Iranu, pod optužbama tamošnjih vlasti za navodnu špijunažu i saradnju sa vladama neprijateljskih zemalja.
“Novinari u Sjedinjenim Državama suočavaju se sa mnogobrojim izazovima. To se, međutim, ne može porediti sa onim sa čime se suočavaju novinari u Iranu, Saudijskoj Arabiji, Kini, Rusiji, ili Indiji - najmnogoljudnjoj demokratiji u svetu, u kojoj ima više čitalaca novina nego što Sjedinjene Države imaju stanovnika", kaže Rezajan - danas komentator u eminentnom Vašington postu, koji je do privođenja (uhapšen je sa suprugom – takođe novinarkom Jegane Salehi prim.nov) u Iranu bio šef dopisništva tog lista u prestonici islamske republike. Rezajan je novembra 2015. u Teheranu osuđen na zatvorsku kaznu, čije trajanje nije objavljeno, a januara 2016, posle nekoliko međunarodnih kampanja vođenih za njegovo oslobađanje, pušten je iz pritvora.
“Mislim da nije primereno upoređivati uslove u kojima radimo i načine postupanja prema nama - u odnosu na naše kolege u zatvorenijim društvima. Svako nazadovanje u izveštajima takve vrste treba da izazove zabrinutost. Ako se osvrnemo na brifinge za medije Bele kuće, tokom Trampove administracije, uvidećete da su novinari sprečavani da prisustvuju. Nekim novinarima davana je prednost zbog medijskih kuća za koje izveštavaju, dozvoljavano postavljanje pitanja koja možda drugima ne bi bila odobrena. Na jednom od ranijih brifinga, ako se sećate, Šonu Spajseru, bivšem sekretaru za medije aktuelnog predsednka, bilo je dozvoljeno da postavi pitanje pri čemu je bio tretiran kao novinar. To mi, novinari koji smo izveštavali o autoritarnim vladama i društvima, prepoznajemo kao alate snažnih lidera - a ne ono što bi trebalo da očekujemo od američkog rukovodstva", kaže Rezajan.
Glas Amerike: Komitet reportera za slobodu medija, koji čine predstavnici mnogih istaknutih medija (među kojima je Vašington post) obratio se Kongresu tražeći zaštitu uređivačke autonomije Glasa Amerike - pošto je Bela kuća iznosila kritike na izveštavanje medijske kuće i nezavisne agencije - čiji je osnivač američka vlada. Šta se time pokreće i da li se nešto slično događalo ranije?
Rezajan: Prema onome što razumem, na osnovu komentara o Glasu Amerike predsednika Trampa i drugih predstavnika njegove administracije, reč je o njihovom fundamentalnom nerazumevanju svrhe Glasa Amerike. On nije zamišljen da bude glasnogovornik američke vlade. I nikada i nije bio zamišljen da bude glasnogovornik američke vlade.
Džejson Rezajan, kaže da smatra da je svrha Glasa Amerike da bude nezavisna medijska agencija - za ostale delove sveta koji, kako ukazuje, možda nemaju sopstvene nezavisne novinske agencije.
"Glas Amerike nije američki ekvivalent 'Pravdi' (List osnovan u vreme carske Rusije 1912. godine. Bio je glasilo Komunističke partije Sovjetskog saveza i najuticajniji list milionskog tiraža u zemlji – u periodu od Oktobarske revolucije 1918. do 1991, kada se raspao SSSR , prim. nov.) I mislim da će se to razjasniti u danima ili nedeljama koje su pred nama. Potrebno je da oglasimo alarm i obezbedimo da se Glas Amerike ne upotrebi u svrhe koje mu nikada nisu bile namenjene", smatra novinar Vašington posta.
Javnom istupu nevladinog Komiteta reportera za slobodu medija prethodile su kritike Bele kuće i predsednika Donalda Trampa, povodom izveštavanja te nezavisne medijske agencije, čiji je osnivač i finansijer američka vlada. Bela kuća je optužila Glas Amerike da objavljuje kinesku propagandu i govori u ime protivnika Amerike - dok je predsednik Tramp protestovao zato što kandidat koga podržava - dve godine čeka imenovanje na poziciju rukovodioca Agencije za globalne medije, u čijoj je nadležnosti Glas Amerike.
Osim Glasa Amerike, na meti kritika pripadnika američke administracije, kao i samog predsednika našli su se tekstovi i izveštaji Vašington posta, CNN-a, ali i drugih medija. U najvećem broju slučajeva, sadržaji koji su za njih bili sporni, označavani su pojmom lažnih vesti.
"Kad god čujete da zvaničnik jedne države, bilo da se radi o američkom, ruskom, kineskom, indijskom, afričkom, ili južnoameričkom državniku, izveštavanje medija označava pojmom lažne vesti - potrebno je automatski biti skeptičan prema tom lideru. To je postala vrsta skraćenice za svaki napis kritički orijentisan prema vlasti", ukazuje Džejson Rezajan i dodaje:
"Svedoci smo da su u mnogim državama uvedeni zakoni koji pojam lažnih vesti izjednačavaju sa raznim oblicima terorizma. Ovo je problem koji će se pogoršavati. Nemam saznanja da je bilo koja kredibilna instanca optužila neku konkretnu medijsku organizaciju da je sa namerom proizvodila i objavljivala lažne vesti. Kao što znate, sve velike medijske institucije, kao i nezavisni mediji, imaju sistem ispravke - koji je kredibilan svuda u svetu. Ako pogreše - objaviće ispravku. I to se ponekada dešava. Ali verovanje da velike medijske kuće, bilo da se radi o kablovskim operaterima ili listovima ovde u SAD-u, na neki način promovišu neistinite informacije - niko nikada nije dokazao", kaže sagovornik Glasa Amerike.
Sa Džejsonom Rezajanom razgovarali smo povodom Svetskog dana slobode medija koji se obeležava 3. maja. Intervju u celosti potražite u subotu na glasamerike.net.
