Šest miliona i 400 hiljada Amerikanaca zaraženo je koronavirusom, a američka vlada polaže velike nade u skori razvoj vakcine. Ove nedelje, taj optimizam je pretrpeo udarac kada je kompanija "Astra Zeneka" obustavila testiranje svoje vakcine zbog negativnih efekata kod jedne učesnice probe. Dok u delu javnosti već postoji skepsa prema vakcinaciji, najgora situacija bi bila da se požuri sa vakcinom koja nije dovoljno testirana i sigurna, kaže za Glas Amerike doktor Saša Vukelić, kardiolog u jedinici intenzivne nege u bolnici Montefjori u Bronksu.
Pre pet meseci, Njujork je bio žarište koronavirusa u zemlji a 90% kapaciteta bolnice Montefjori u Bronksu bilo je posvećeno pacijentima sa Kovidom-19. Rigorozne mere karantina i zaštite koje su uveli grad i država doveli su do preokreta.
"U Njujorku je sada stanje verovatno možda i najbolje u celoj Americi", kaže dr Saša Vukelić.
"Nažalost, epidemija se proširila na jug, severozapad i centralni deo Amerike, koji su imali ogroman broj obolelih. U Njujorku i Nju Džersiju, zbog velikog straha, koji je vladao posle inicijalne epidemije, mi smo praktično bili zatvoreni gotovo potpuno tri meseca i to je dovelo do smanjenja broja slučajeva. Verovatno je i relativno značajna prokuženost populacije, koja je veća od 50 odsto u nekim delovima populacije kao što je Flašing i Kvins, da to isto malo usporava širenje".
Kada smo prethodni put razgovarali sa doktorom Vukelićem, upravo je bio završio dvonedeljnu smenu u intenzivnoj nezi I bio je fizički i emotivno isrcpljen. Montefjori sada ima minimalan broj pacijenata sa Kovidom.
"Još imamo mali broj obolelih ali za sada se dobro držimo, jedino što ništa nismo mogli da radimo... Evo sad sam se ošišao prvi put praktično posle tri meseca, tako da sam dosta srećan", kaže.
Još jedan faktor doprineo je kontrolisanju epidemije.
"Srećom, ovde ljudi i dalje nose maske, što je bio veliki politički problem, uglavnom politički instruiran problem u drugim delovima Amerike - ta želja da se vrši borba protiv maski kao simbola neke opresije ili nečega što je potpuno besmisleno. Ali u Njujorku, verovatno zato što smo imali toliki broj slučajeva ljudi su bili razumniji".
Veliki broj Njujorčana - prema nekim procenama pola miliona - napustio je grad tokom leta.
"Veoma je sablasan Njujork, ne sećam se da sam ikad video tako malo ljudi na ulici petkom ili subotom uveče, čak je i sablasnije nego u doba velike krize 2008. i 2009, kada sam prvi put video da Njujork može da se zaustavi".
Međutim, kao i druge zdravstvene stručnjake, doktora Vukelića, koji je specijalista za srčanu slabost i transplante, brine dolazak jeseni i zime, boravak u zatvorenim prostorijama i otvaranje škola.
"Teška je odluka, zaista. Mislim da deca prenose virus isto kao odrasli, mislim da oni jesu rezervoar zaraze iako imaju manji oblik težih slučajeva, ali mogu imati teže slučajeve, i ta odluka je teška za svakog roditelja. Trideset odsto porodica u Njujorku je rešilo da im deca nastavu prate samo onlajn. S druge strane, neke porodice ovde žele da deca budu sve vreme u školama".
Preostaje nada u vakcinu, koja je prema njegovim rečima - trenutno odložena. Ove nedelje, kompanija "Astra Zeneka" je zaustavila testiranje vakcine, koju razvija sa Oksfordskim univerzitetom, pošto je jedna učesnica probne faze razvila simptome retke neurološke bolesti. Neki naučnici ocenili su da je pauza zapravo dobra, jer pokazuje da uprkos velikim političkim pritiscima da se što pre pronađe vakcina, farmaceutske kompanije slede redovnu proceduru.
"Veliki deo populacije je postao skeptičan prema vakcinama što je veliko zlo samo po sebi, ali u ovoj situaciji je najgora stvar požuriti sa vakcinom koja nije dovoljno testirana i sigurna, zato što jednostavno nastaje negativna reakcija. Odgovor na sve to će biti da će ljudi izbegavati da se vakcinišu. U poslednjih 15 godina postoji borba protiv vakcina, još od čuvene studije u 'Lansetu' (istraživačkog rada o povezanosti vakcine za MMR sa autizmom koji je objavljen u medicinskom časopisu "Lanset" 1998. godine, ali je utvrđeno da je baziran na lažnim podacima, osporen je i povučen, prim. nov) i najgora situacija je da se ta vakcina previše rano, pre nego što je dovoljno proverena, stavi u cirkulaciju i jave se neželjeni efekti. Jednostavno sa vakcinom se ne može žuriti što je pokazao i primer Astra Zeneke. Oni su zaustavili istraživanje vakcine razvijene na Univerzitetu Oksford zato što su imali slučaj transferznog mijalitisa, sličnog Gilijam Bare sindromu, gde praktično dolazi do zapaljenja kičmene moždine, što može dovesti do paralize."
Vukelić veruje da institucije nadležne da daju zeleno svetlo za vakcinu to neće uraditi ako nisu potpuno sigurne da je bezbedna. Međutim, podseća i da je poverenje stanovništva u naučne institucije smanjeno zbog, kako kaže, nepotrebne politizacije zdravstvene krize.
"Ali nažalost realnost je takva da smo mi suočeni sa koronavirusom koji nema razumevanja za te populističke priče i zato imamo toliki broj mrtvih. Reakcija mnogih zemalja u svetu je apsolutno bila neodgovarajuća zbog neodgovarajuće političke klime, u Americi su ogroman problem bile različite poruke koje su dolazile sa levog ili desnog spektra politike - od predsednika, guvernera, jednostavno nije bilo uniformnog odgovora".
Nema masovnih okupljanja, nema kafana i barova, to su mesta gde dolazi do zaraze.
Na Balkanu, situacija sa koronavirusom se sada dramatično pogoršala u Crnoj Gori.
"Ista je situacija kao u Srbiji pre toga - izbori, proslave, kontramitinzi i tako dalje. Život ne može stane zbog koronavirusa, ali ovo su jednostavno stvari koje dovode do širenja", upozorava kardiolog iz Njujorka.
On podseća da svako novo razbuktavanje epidemije dovodi do novih restrikcija čime se stalno prolongira konačna pobeda nad virusom.
"A onda uništavamo praktično svoju privredu u bilo kojoj zemlji, uništavamo školovanje svoje dece, i tako dalje, zbog takvih stvari. Jedino normalno ponašanje je - socijalna izolacija i nosite maske. Stvarno, ja nosim masku već četiri meseca, muka mi je od nje apsolutno, ali to se pokazalo kao jedini način prevencije. Nema masovnih okupljanja, nema kafana i barova, to su mesta gde dolazi do zaraze. I u Americi se pokazalo da je to razlog - masovna okupljanja, barovi i kafane..."
U SAD, Uprava za hranu i lekove odborila je korišćenje krvne plazme ljudi koji su preležali Kovid 19 u lečenju bolesti, ali Vukelić ističe da, kao i kod razvoja vakcine, treba biti oprezan.
"Mi pričamo o metodi koja je stara sto godina, tako da to ništa nije magično, ali jednostavno kao i u svakim drugim metodama najgora stvar je kad žurimo kao što je bilo sa hidroksiklorokinom, kada se ne prate odgovarajući procesi nego iz očaja počinjemo da koristimo sve. Jednostavno treba sačekati da dođe rezultat... Ništa od terapija nisu takozvani 'magic bullet' - magično rešenje koje će samo odneti virus. I dalje je nažalost najvažnije ne zaraziti se. Naše mogućnosti lečenja su i dalje minimalne - kortikosteroidi, delimično remdesivir, druge tehnike ventilacije, antikoagulacija... Malo smo bolji u lečenju posle ovih par meseci bolesti i smrtnost je manja, ali i dalje je dosta problematično".
Amerikanci su, kao i svi, isrpljeni posle dugog perioda izolacije i ekonomske neizvesnosti. Ipak, strpljenje i izdržljivost će morati da traju još najmanje dva godišnja doba.
"Povratku normalnosti možemo da se nadamo verovatno negde iduće godine, pošto vakcinu nećemo dobiti toliko brzo, sigurnu, pouzdanu vakcinu, verovatno posle ove zime. Na proleće će situacija da krene na bolje", zaključuje dr Saša Vukelić.
