"Bez deeskalacije, pričati o izborima je besmisleno", izjavio je Igor Simić potpredsednik Srpske liste, koji je boravio u američkoj prestonici.

U Vašingtonu je razgovarao sa zvaničnikom američke administracije Gabrijelom Eskobarom i kongresnim staferima o trenutnoj situaciji na Kosovu i mogućnostima smirivanja napetosti.

U intervjuu Glasu Amerike, funkcioner partije koja gaji bliske veze sa vlastima u Beogradu čiji je predvodnik Srpska napredna stranka (SNS), Simić je ukazao da su mu u Vašingtonu prenete jasne poruke.

"Da Sjedinjene Države zahtevaju od Vlade u Prištini što pre da pristupi deeskalaciji i ispuni zahteve koji su došli od Evropske unije. To podrazumeva povlačenje specijalnih jedinica sa severa Kosova i Metohije, ali i stvaranje atmosfere u kojoj će Srbi moći da nastave svoj život, ali i političko delovanje. To su preduslovi. Imali smo prethodnih meseci situaciju da su naši građani, civili, bili upucani u leđa – a da za to niko nije odgovarao. Čak i oni koji su bili uhapšeni pod pritiskom međunarodne zajednice pušteni su, nažalost, na slobodu nakon svega nekoliko dana. Proces je očigledno ostao u zapećku. Tražili smo i da se prestane sa arbitrarnim hapšenjima Srba – bez ikakvih dokaza, po principu da Srbi moraju da dokazuju nevinost“, napomenuo je Simić – dodavši da je, nasuprot tome, zadatak tužilaca da dokazuju krivicu građana koji se terete za nezakonita dela.

Glas Amerike: Ono što smo videli je da Evropska unija u nekoliko saopštenja i objava traži deeskalaciju, kao i ono što su sami okvalifikovali kao prestanak arbitrarnih hapšenja. Precizno je definisano ono što međunarodna zajednica traži od kosovskih vlasti kako bi počeo proces deeskalacije. Čime srpska zajednica može da doprinese, a i Srpska lista sa njom u tom procesu?

Simić: Plan Evropske unije, onako kako smo ga razumeli, koji je dogovoren sa zvaničnim Beogradom bio je da do deeskalacije dođe na taj način što će Beograd osloboditi uhapšene specijalce. To se desilo. Takođe, trebalo je da se smanji stepen borbene gotovosti Oružanih snaga Republike Srbije. Koliko znamo – to se desilo. Treći korak koji treba da preduzme srpska strana obuhvata i delovanje Srba na severu Kosova i Metohije i Srpske liste je da onog trenutka, kada ilegalni gradonačelnici napuste opštinske zgrade zajedno sa specijalcima…

Glas Amerike: Kako ilegalni, nelegitimni možda, ali ne ilegalni…

Simić: Mislim da su ilegalni jer su članovi biračkih odbora bili bliski rođaci gradonačelnika koji su izabrani. Mislim da je to apsolutno protivzakonito.

Glas Amerike: To je vaša tvrdnja koja možda jeste ili nije tačna. Hajde da se vratimo na deeskalaciju.

Simić: To što govorim potkrepljeno je pravilima Centralne izborne komisije u Prištini da rođaci ne budu biti članovi izbornih komisija ljudi koji su kandidati na tim izborima. U tom smislu izbori su sprovedeni neregularno. Tako nešto na prethodnim izborima nije bilo moguće, niti dozvoljeno.

Glas Amerike: Šta može Srpska lista i srpska zajednica da učini da se ne dogodi nova nagazna mina - kako je Miroslav Lajčak okarakterisao održavanje poslednjih lokalnih izbora koje je bojktovala srpska zajednica. Da li može da doprinese da do toga ne dođe?

Simić: Naravno, i hoću da to znate. Mi smo zainteresovani za mir. Ja se bavim politikom, ali ovo nije pitanje političkih odluka, ovo je pitanje opstanka srpskog naroda, moje porodice i dece. Sve dece koja žive tamo, i srpske i albanske, jer kad se sačuva mir, sačuvali smo ga i za jedne i za druge. U tom smislu, mi smo spremni da razmislimo kako postupati u budućnosti, ali je pre toga potrebno stvoriti uslove. U atmosferi straha za goli opstanak i bezbednost srpskog naroda, nemoguće je voditi normalnu kampanju. Potrebno je, biću vrlo direktan, povući te specijalne jedinice, to je zahtev Srba, zahtev Evropske unije, zahtev Sjedinjenih Država. Povući specijalne jedinice koje su ilegalno prisutne.

Glas Amerike: To je jedan otvoreni zahtev koji stoji pred kosovskom vladom, tu nema nikakvog spora...

Simić: Ali, ako se ne izbore preduslovi, kako voditi izbore, ako imamo situaciju da više od hiljadu ljudi danas ne živi na severu Kosova i Metohije zato što se nalaze na tajnim spiskovima za hapšenje, među njima ima lekara, profesora, uglednih ljudi, ljudi od integriteta u toj zajednici. Znači ne možemo da prenebregnemo činjenicu…

Glas Amerike: Moramo to malo sa rezervom da uzmemo, pri tom nije lako proveriti, jer je samo vaša reč, naspram mene koji nemam o tome saznanja - osim što sam načuo...

Simić: Evropska unija, odnosno najskuplja njena misija koja se bavi vladavinom prava, Euleks, je jasno izašao sa stavom da su hapšenja Srba bila arbitrarna i zahtevala od kosovskih vlasti da to ne radi.

Glas Amerike: Ali nisu govorili o spiskovima. Činjenica jeste da se EU oglasila da nije u redu da arbitrarno, bez sudskih procesa i odluka hapsiti Srbe. Hajde da ne zalazimo u spiskove. Pomenuli ste da se zalažete za mir, potrebno je ispuniti preduslove, gde ćete vi razmatrati onda da li ćete na njima da učestvujete, ipak je to jedan, da kažemo decidan input Evropske unije, koji doprinosi deeskalaciji. Da li mislite da je dovoljno to što biste odgovorili da spremni smo za mir, bez jasnog odgovora hoćete li da učestvujete na izborima ili ne, iako je preduslov za deeskalaciju po tvrdnji EU?

Simić: Ako sa te strane gledamo situaciju, pre nego što smo imali ovu eskalaciju, krajem maja, onda u junu mesecu, i dan danas na severu Kosova i Metohije, mi smo već imali gradonačelnike, mi smo bili deo sistema. Policajci, tužioci, sudije, administrativno osoblje. To nije bilo dovoljno da zaštitimo prava srpskog naroda i da sprečimo eskalaciju. Mi smo u tom trenutku imali specijalne jedinice već prisutne na severu Kosova i Metohije, koje grade ilegalne baze tako što otimaju srpsku zemlju od srpskih domaćina, ne poštujući čak ni sopstvene zakone o eksproprijaciji. Dakle, samim postojanjem srpskih gradonačelnika, srpskih policajaca i sudija, nismo imali dovoljno alata i mehanizama da sprečimo režim Aljbina Kurtija da sprovodi teror nad srpskim narodom. Tako da, priča o izborima, kao o nekoj magičnoj piluli koja će rešiti sva otvorena pitanja, je zaista neodgovorna. To znači da neko nije upoznat sa situacijom.

Glas Amerike: To je nešto što vaši partneri traže od vas, SAD, EU, ljudi sa kojima ste razgovarali takođe to podržavaju…

Simić: Ako gledate korake, prvo ide deeskalacija, pa onda govorimo o izborima. Ako deeskalacije nema, priča o izborima je hipotetička priča, ja ne želim da je vodim iz poštovanja prema ljudima koji su podržali i mene kao svog predstavnika i onima koji danas protestuju, mirno ispred svojih opština. Traže, zamislite, da uđu u opštinu i da obavljaju posao pružajući usluge i Srbima i Albancima i Bošnjacima i svim ostalim zajednicama.

Glas Amerike: Da li onda možemo u vezi sa ovom temom da zaključimo da Srpska lista, kao trenutno najveća politička organizacija Srba sa Kosova, sa severa, nije spremna u ovom trenutku da učestvuje na izborima?

Simić: Bez ispunjenja uslova koji su i građani postavili pred nas ne možemo da razgovaramo o mogućnosti izbora.

Glas Amerike: Da li ste to preneli sagovornicima?

Simić: Da i naišli smo na veliko razumevanje takvog stava. Samo što je razlika oko toga što kod njih postoji nada da će do deeskalacije doći, a ja kao neko ko živi na prostoru Kosova i Metohije tu deeskalaciju ne vidim. Brine me period koji je pred nama, da će neko u Prištini iskoristiti period ovih odmora da ponovo jednostranim potezima napravi još neki problem na severu Kosova i Metohije. U tom smislu smo jasno zahtevali da SAD preko svojih ljudi, posebno preko bezbednosnih institucija kakav je KFOR koji ima legitimitet i obavezu po Rezoluciji 1244, bude više prisutan na severu Kosova i Metohije i spreči svakog ko želi da ugrozi mir na tom području i ujedno Zapadnog Balkana.

Glas Amerike: Da li vi kao politička stranka možete odluku o potencijalnom učešću u izborima da donesete nezavisno od Beograda?

Simić: Odluku o tome da nećemo da učestvujemo na izborima doneo je naš narod, mnogo pre nego što je održan sastanak u Raški, na zajedničkom sednici predstavnika srpskog naroda Kosova i Metohije, kada su policajci skidali uniforme. To je bila odluka srpskog naroda, a ne odluka koja je doneta u Beogradu. Bojkot izbora koji su organizovani mimo naše volje je takođe bila odluka srpskog naroda. Nije bilo uticaja Beograda na tu odluku. Podsetiću da je Srpska lista više od deset puta htela da napusti kosovske institucije i skrene pažnju međunarodne javnosti da se ugrožavaju naša osnovna ljudska prava. Na zahtev zvačnog Beograda mi to nismo učinili, hteli smo da damo šansu miru. Hteli smo da damo šansu pregovaračima da ispune ono što su nam obećali. Evo na primer, te izbore nisu bojkotovali samo Srbi, čak i ti mladi albanski gradonačelnici su dobili duplo manje glasova od albanskih građana nego na izborima 2021. kada su učestvovali na njima. To je bila poruka i albanskog naroda ili neko misli da je Srpska lista zabranila i Albancima da glasaju. Ne, to su bili Albanci koji žive sa Srbima na severu. To je samo jedan konkretan primer koji kaže da obični ljudi nisu podržali politiku Aljbina Kurtija da se nasiljem rešavaju otvorena politička pitanja.

Glas Amerike: U nekoliko razgovora sa ovdašnjim kongresmenima, a čini mi se da je EU pominjala, postoji nešto što se zove, što kažu, Beograd ne bi trebalo da se meša u te potencijalne izbore koji bi se dogodili možda na jesen. Kako to razumete, na šta se to tačno odnosi, kako oni imaju utisak da se Beograd meša ili bi mogao da se meša?

Simić: Vrlo su proste stvari. Srbi na prostoru Kosova i Metohije ne bi opstali na prostoru Kosova i Metohije da nema Beograda. Plate, penzije, dečiji dodaci, socijalna davanja, finansiranje škola i bolnica. Ništa od toga ne bi bilo moguće. Najdirektniji opstanak srpskog naroda zavisi od Beograda. I to je činjenica. Kad su u pitanju odluke Srpske liste, one su autonomne, donose se od strane srpskog naroda. Ponekad, čak i ublažene u odnosu na to kakvi su stvarno stavovi našeg naroda, jer mi koji se bavimo politikom ipak moramo da vodimo računa o dugoročnim interesima našeg naroda na terenu.

Glas Amerike: To mi je jasno…ali, mislim… kako?

Simić: S druge strane, konsultacije sa Beogradom su javne. Svi naši sastanci su u medijima. A sa kim drugim da se konsultujemo? Sa Prištinom, koja želi da Srba nema? Sa međunarodnim partnerima imamo redovne sastanke i vrlo smo iskreni na tim sastancima. Nikada nismo obećali bilo šta što nismo hteli ili što nismo mogli da ispunimo. S druge strane, ako neko očekuje da rešavanje problema između Beograd i Prištine prebaci na pleća lokalnih političkih lidera na Kosovu i Metohiji, to je nemoguće. Postoji dijalog koji je unapred definisan. Imamo zvaničan pregovarački sistem, odnosno, tim iz Beograda, pregovarački tim iz Prištine i Brisel. Mesto gde treba da se nađe rešenje koje će omogućiti da konačno, jednom zauvek, kroz kompromisna rešenja stvorimo preduslove da živimo normalan život, da razgovaramo o ekonomiji, ekologiji, o unapređenju životnih uslova. A ne da 24 godine nakon sukoba Srbi na severu Kosova i Metohije ponovo strahuju da li će opstati. Ponovo strahuju da nam se ne ponovi 17. mart 2004. godine – kada je gorelo sve što je srpsko - i kuće i crkve i sela i sve ostalo – i to u prisustvu međunarodnih snaga. Zato stalno insistiramo na pojačanom prisustvu međunarodnih snaga, kako bi se garantovalo da neko ko želi da bude mali Zelenski, poput Aljbina Kurtija, ne stvori novo krizno područje u mekom trbuhu, ako mogu tako da se izrazim, kako diplomate koriste te reči, u Evropi. I otvore neki novi front koji će značiti ponovo haos, ponovo stradanje, ponovo egzoduse i skrenuti ceo Zapadni Balkan sa puta napretka na put nazadovanja.

Glas Amerike: Nisam sad shvatio tu metaforu mali Zelenski, ali nećemo tu da idemo - ako ste to rekli - izgubićemo vreme. Koliko je povlačenje Srba iz policije, bilo ih je mislim 500, prošlog novembra, otežalo održavanje celokupnog reda i mira na severu Kosova. Da li, da se to nije dogodilo, možda ne bi došlo do dolaska, kako ih nazivate, pripadnika specijalne kosovske policije, na tom području? Jer koliko se sećam EULEKS, kada se to dogodilo, pomenuo je da će biti problema sa održavanjem reda i mira?

Simić: Devet meseci prošlo je otkako su Srbi napustili kosovsku policiju. Naravno, apsolutno se ne može porediti situacija danas i tada. To su bili profesionalci koji su radili svoj posao kvalitetno. Pritom, ne možete da se bavite policijskim poslom u zajednici bez ljudi koji žive u toj zajednici. U tom smislu, oseća se razlika. Ali s druge strane, morate da razjasnite da mi trenutno imamo redovnu, običnu policiju, ako mogu tako da kažem, koju čine Albanci, koji su deo saobraćajne policije i svega ostalog, na koje građani imaju pritužbe, ali ne po pitanju njihove lične bezbednosti u smislu da će ih oni upucati. I imate prisustvo specijalnih snaga, koje po Briselskom sporazumu, čak i po Ustavu Kosova, koji kaže da policijski sastav mora da odražava etnički sastav opštine, ne samo na severu, nego svuda, se ne poštuje. Na taj način, ti ljudi, kao što rekoh, koji su više puta pucali u naše građane, prave svakodnevne probleme. Oni su napravili i problem zbog čega su srpski policajci napustili te institucije. Mi smo imali situaciju…

Glas Amerike: Niste mi odgovorili na pitanje. Da li je povlačenje 500 ljudi moglo biti uzrok aktuelne situacije, da nema dovoljno ljudi i da se pojavljuju pripadnici specijalnih snaga...

Simić: Ne možemo da krenemo od drugog sprata. Prvi sprat je slanje specijalnih jedinica u čisto srpske sredine. Čisto albanske specijalne snage. To je prouzrokovalo pogoršanje bezbednosne situacije.

Glas Amerike: A, šta ako su one poslate pošto nije bilo dovoljno policajaca?

Simić: Oni su poslati pre nego što su srpski policajci napustili institucije. To je važno reći i hvala vam na tome. Srpski policajci su institucije napustili 6. novembra prošle godine. Te policijske snage su počele da grade svoje baze sedam meseci pre toga. Negde čak i godinu dana pre toga, u opštinama Zubin Potok i Leposavić. I to je bio razlog. Zato što su srpski policajci imali sijaset slučajeva u kojima gledaju kako ti specijalci prebijaju srpske građane i civile, a ne mogu da ih od toga zaštite. Srbi nisu, koji su bili deo kosovskog sistema, ja lično, kao poslanik, ministar, gospodin Rakić, predsednik Srpske liste, ljudi koji su bili u policiji i tužilaštvu, nisu želeli da budu deo tih institucija koje vrše represiju nad njihovim građanima. Nisu želeli da budu dekor koji pruža neki privid multietničnosti kosovskom društvu koje čini sve da ugrozi, opet vam kažem, opstanak srpskog naroda.

Glas Amerike: Četrdeset pet pripadnika srpske zajednice, među drugim nealbancima, pristupilo je pre 2-3 dana kosovskoj policiji. Zapadne diplomate, tu mislim na šefa EULEKS-a američkog ambasadora, upozorili su na kampanju zastrašivanja koja se sprovodi na društvenim mrežama prema ljudima koji se vraćaju u institucije, što oni tumače takođe kao deeskalaciju. Kako tako nešto utiče na deeskalaciju i kako to zaustaviti?

Simić: Mi smo napustili kosovske institucije zato što se nisu poštovale odredbe koje govore o tome da etnički sastav policajaca treba da odgovara entičkom sastavu stanovništva. Znate, za one specijalne jedinice kad su slali. I tada međunarodne diplomate nisu reagovale. Znači, mi smo tražili da se to poštuje.

Glas Amerike: Pitam vas za sada?

Simić: I drago mi je da su se sada toga setili. Sa druge strane, kampanja o kojoj govore je ustvari, kako sam ja mogao da nađem izvore, jedna poruka koja je objavljena na mreži Telegram, od strane nekog anonimnog lica.

Glas Amerike: Čekajte, samo sekund, u redu. Ali izazvalo je reakciju Euleks-a, američkog ambasadora, nemojmo sada da sad banalizujemo stvari, jedna poruka na Telegramu…

Simić: Probajte da nađete bilo koju medijsku izjavu datu od strane bilo kog predstavnika Srpske liste povodom tog slučaja, da smo mi doprineli tome i ja ću sve povući. Ali neću da pristanem na to…

Glas Amerike: Pitam vas kao građanina. Znači nisam vas izjednačio, ne postoji informacija o tome da je vaša politička stranka…

Simić: Ali je kampanja tako podignuta, da je to neverovatno.

Glas Amerike: Da li to otežava deeskalaciju? Reakcija na zaposlenje 45 ljudi u Kosovskoj policijskoj službi?

Simić: Ne vidim da je to na bilo koji način povezano sa deeskalacijom. Ne vidim način da govorimo o deeskalaciji…

Glas Amerike: To podrazumeva, na neki način – nekakav povratak pripadnika srpske zajednice u kosovske institucije. Gde je činjenica da njihovo povlačenje sigurno nije doprinelo stabilnosti na severu Kosova, niti na celom Kosovu.

Simić: Neće doprineti deeskalaciji tako što će se zaposliti četrdesetak ljudi na mesta koja pripadaju, kao što ste i sami rekli, policajcima kojih je bilo više od 500 prisutnih na tom terenu. To je manje od 10 odsto. To nije deeskalacija.

Glas Amerike: Sa takvom kampanjom neće niko želeti da radi tamo – ukoliko vas komšije…

Simić: To nije kampanja, to je bila jedna poruka na društvenoj mreži.

Glas Amerike: U kolikoj meri su nasilje i neredi krajem maja, kada je povređeno 93 pripadnika KFOR-a, ne trideset nego 93, narušili poverenje između srpske zajednice i međunarodne vojne misije?

Simić: Zaboravili ste pedeset troje Srba.

Glas Amerike: Tačno, to je tačno. Pitam vas zbog toga što iz Beograda, a i činjenica je da mirovne snage imaju veliku ulogu u zaštiti srpske zajednice. Okolnost u kojoj je u jednom danu povređeno njih 93 – moram da vas pitam kakav utisak ostavlja. I da li je, na neki način, narušeno poverenje zbog bitne činjenice njihovog prisustva i zaštite srpske zajednice?

Simić: Više puta sam pomenuo – Srbi nemaju problem sa prisustvom KFOR-a. Čak i zahtevamo, nažalost nismo dobili pozitivan odgovor, pojačano prisustvo KFOR-a jer je to način da se spreči da specijalne jedinice prebijaju naše građane. Osuđujemo svako nasilje koje je počinjeno, ali nažalost, prenebregava se činjenica – svesno da je u nasilju najteže povređen Srbin. Dragiša Galjak koga su, bez upozorenja, upucali albanski specijalci u opštini Zvečan.

Glas Amerike: Jedan mađarski vojnik je izgubio nogu – među 93 povređenih vojnika. Kažete da tražite pojačano prisustvo KFOR-a, što je potpuno razumljivo jer se radi o zajednici koja često skreće pažnju na ugroženost. Sa druge strane, Srbi koji su protestovali – povredili su vojnike KFOR-a. Tražite nešto od nekoga kome je pričinjena znatna fizička šteta?

Simić: Skoro 60 dana posle tih protesta koje spominjete i dalje imamo proteste. Pripadnici KFOR-a su u neposrednoj blizini naših građana – nemamo više nijedan incident. Tog dana je, nažalost, režim Aljbina Kurtija uspeo da napravi problem i između sebe i Srba postavi trupe KFOR-a. Bio sam jedan od prebijenih građana koji su mirno sedeli na zemlji. To je nesrećni događaj koji je posledica toga što je Priština uspela da stvori uzavrelu atmosferu i onda pred sebe, kao štit, postavila pripadnike međunarodnih snaga. To nije poslalo dobru sliku i svesni smo toga.

Glas Amerike: Da li je poznato ko su bile maskirane osobe koje su prebijale vojnike KFOR-a i da li Srpska lista može da pomogne, u dobrom duhu koji želite da izgradite, da vinovnici nasilja odgovaraju pred zakonom?

Simić: Smatramo da institucije treba da razumeju, kosovske i međunarodne, da je potrebno sačuvati mir. Ne mogu da vodim identifikaciju ljudi, nisam policajac – nemam pravo na to. Srpska lista može da radi ono što čini od tog dana do danas – da razgovara sa građanima i objašnjava da je potrebno sačuvati mir. Pritom, Priština ne može arbitrarno da hapsi Srbe inputirajući im da su oni počinili nasilna dela. To mora da dokaže sud.

Glas Amerike: Ako imate informacije o mogućim izgrednicima – možete da ih ponudite nadležnima i onda ta stvar može da se raščisti?

Simić: Apsolutno, ali ne možemo mi da sprovodimo istragu i nemojte očekivati od Srpske liste…

Glas Amerike: To nisam ni mislio – samo ako ste videli i imate informacije o vinovnicima… Dobro, imam još dve stvari - potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić se više od pola godine nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Država koje ga označavaju članom kriminalne grupe Zvonka Veselinovića. Koliko tako nešto otežava poziciju Srpske liste u razgovorima sa američkom stranom u Vašingtonu, a i sa partnerima iz Evropske unije?

Simić: Mislim da ne otežava, nalazimo se u Vašingtonu. Ni na jednom od sastanaka koje smo imali tako nešto nije bilo pomenuto. Snaga Srpske liste potiče od podrške koju imamo unutar srpske zajednice. Ono što mogu da vam kažem kada je u pitanju gospodin Radoičić – jedan je od predstavnika srpskog naroda koji uživa ogromno poverenje tog istog naroda. Vezano za sankcije koje ste pomenuli – toga smo svesni. Sa druge strane, nikada nismo bili upoznati sa nekim dokazima koji bi konkretno govorili o njegovoj odgovornosti za dela koja mu se stavljaju na teret. Srpska lista je partner svima koji žele da sačuvaju mir na prostoru Kosova i Metohije – jer je to vitalni interes. U tom smislu – nikada nismo imali bilo kakvih problema da sarađujemo sa međunarodnim partnerima zbog ovoga što ste pomenuli.

Glas Amerike: U razgovorima sa pripadnicima delom nevladinog sektora sa severa Kosova, izrazili su bojazan ili su primetili da se njihov glas ne čuje dovoljno glasno u Beogradu – već da je Beograd više spreman da sluša glasove Srpske liste. Kako to tumačite?

Simić: Mislim da se slušaju, to je možda i lična percepcija. Moja i njihova. Smatram da civilno društvo može da doprinese demokratizaciji čitavog društva i kada govorimo o Srbima koji žive na prostoru Kosova i Metohije. Drago mi je što su ti ljudi bili ovde jer dele sudbinu svog naroda. Mogli su da predstave sve ono o čemu sam vam i ja govorio. Srpska lista uzima sa posebnom pažnjom stavove, analize i izveštaje koje rade nevladine organizacije, kako srpske tako i albanske. Lično, imam neke zamerke da bi mogli da budu mnogo više prisutniji u javnosti sa svojim stavovima – ali to ostavljam njima. Srpska lista ih vidi kao značajne činioce u unapređenju položaja srpskog naroda.