Pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O'Brajen izjavio je da su Sjedinjene Države veoma zabrinute zbog odluke kosovske vlade da ne dozvoli korišćenje dinara.
U intervjuu albanskom servisu Glasa Amerike O'Brajen je istakao da je takvim stavom kosovska vlada dovela u pitanje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama.
„Nisam neko ko javno iznosi nejasne pretnje. Ukoliko nas ne bude tretirala kao partnera, nećemo se odnositi prema Vladi Kosova kao prema partneru”, rekao je američki zvaničnik, napominjujući da Kosovo treba da povuče odluku o dinaru.
“Uprkos tome što su Sjedinjene Države savetovale kosovsku vladu da se ne upušta u takve akcije, ona je odlučila da je sprovede, ne uzimajući u obzir savete ključnih partnera. Moderne evropske zemlje rešavaju ovakva pitanja dijalogom uoči primene odluke - i na vreme obaveštavaju stanovnike”, ukazao je O'Brajen.
On je rekao i da je pre stupanja na snagu te odluke sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem imao nekoliko kontakata i, kako je naveo, kratku razmenu.
Upitan o odnosima Kosova i Srbije nakon Ohridskih sporazuma, pomoćnik američkog državnog sekretara precizirao je da svaka od strana, bez obzira na onu drugu, treba da ih primenjuje bezuslovno.
“Srbija je preduzela dva važna koraka ka faktičkom priznanju Kosova, kao što su izdavanje registarskih tablica i carinskih dokumenata”, rekao je O'Brajen.
Upitan da li Beograd stoji iza napada grupe naoražunaih Srba u Banjskoj, na severu Kosova, O'Brajen je podsetio da je Srbija smenila šefa obaveštajne službe (Aleksandr Vulin, prim. nov), povukla trupe u blizini granice sa Kosovom, kao i da Vašington očekuje od Srbije da procesuira osobe odgovorne za napad.
Glas Amerike: Nedavna odluka Vlade Kosova da se srpski dinar izbaci iz opticaja poslednji je potez koji je izazvao napetosti između Kosova i Srbije. Vlada u Prištini tvrdi da želi da primeni sopstvene i Ustav, da evro bude jedina zakonita valuta. Sjedinjene Države i Evropska unija zalažu se za drugačiji pristup. Možete li reći zbog čega je to tako?
O'Brajen: To je pitanje partnerstva i administriranja. Svi problemi koji su se javili od stupanja na snagu te odluke identifikovani su u prvih 5-10 minuta. Međutim, Vlada Kosova nastavila je sa primenom bez upozorenja i ostavila jedan broj građana u nedoumici kako da plaćaju hleb, kiriju i struju - koju su neki od njih tek počeli da izmiruju. To ne predstavlja efikasno upravljanje. Veoma smo zabrinuti, jer se time iskazuje nesposobnost vlasti da bude u službi građana i gradi partnerstvo. Biti deo Evrope znači rešavati probleme kroz dijalog, uz efikasno planiranje i upozorenje. Odluka je saopštena ishitreno, bez upozorenja i pokušaja da se postojeći mehanizmi koriste za pronalaženje odgovora na probleme koji bi se mogli pojaviti.
Glas Amerike: Čini se da je Vlada Kosova to shvatila nakon pritiska na nju. Centralna banka je najavila tromesečno odlaganje. Da li se može reći da je to dovoljno vremena, po vašem mišljenju?
O'Brajen: Ljudi moraju da znaju kako će platiti svoje račune. Kada čitam saopštenje Centralne banke, ne piše da će biti dozvoljeno korišćenje dinara. Kaže da će biti ponuđena alternativa. To je moralo da se uradi pre sprovođenja odluke u saradnji sa zajednicama i ljudima koje pogađa takva odluka, kao i u saradnji sa Evropskom unijom i nama. Dakle, trebalo bi odmah da prestanu sa tim i počnu da rade na rešavanju konkretnog problema – kao što to čine moderne evropske države.
Glas Amerike: Da li ste razgovarali sa premijerom Kurtijem o vašoj zabrinutosti i ovom predlogu?
O'Brajen: Imali smo nekoliko razgovora u periodu pre objavljivanja odluke i kratku razmenu posle toga.
Glas Amerike: Kako je reagovao na vaše poruke?
O'Brajen: Razumeo je zabrinutosti, obećao je da će poraditi na njima, ali je jasno odlučio da nastavi sa primenom. Ako nas ne bude tretirala kao partnera, postavlja se pitanje da li ovu vladu možemo smatrati partnerom.
Glas Amerike: Evropska unija je uvela neke od restriktivnih mera Kosovu koje, međutim, nije označila sankcijama. Da li i Sjedinjene Države planiraju da učine isto, ako Priština bude insistirala na svom stavu?
O'Brajen: Nisam neko ko javno upućuje nejasne pretnje. Samo ću reći da da ako nas ne bude tretirao kao partnera, nećemo se ni mi prema Vladi Kosova odnositi kao prema partneru.
Glas Amerike: Smatrate li da je pitanje dinara povezano sa Zajednicom opština sa srpskom većinom?
O'Brajen: Pitanje je koji problem pokušava da reši odluka Vlade Kosova. Pravo Kosova je da odluči o valuti koju želi da koristi na svojoj teritoriji. Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom bi problem rešilo tako što bi razjasnilo pitanje novca koji se šalje i svrhe u koje će se koristiti. Postoje i drugi načini da se stvari razjasne - kroz dijalog, neformalne konsultacije, to su načini na koje moderne države odgovaraju na takva pitanja. Ne objavljujte odluke usred noći pošto vam najbliži partneri ukažu da se radi o lošoj ideji i lošem administriranju.
Glas Amerike: Vlada Aljbina Kurtija pristala je na osnivanje zajednice, koja bi rešila pitanje dinara. Međutim, smatra da je to veliki ustupak Beogradu, koji odbija da prizna Kosovo ili bar stavi potpis na dogovorene sporazume. Da li je Kurti u pravu, da li de fakto priznanje Kosova treba da se dogodi uporedo sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom?
O'Brajen: Prošlog proleća, u Ohridu, dve strane su se dogovorile o nizu akcija koje treba da preduzmu, bez obzira na postupke druge strane. A sada su stvorene okolnosti koje omogućavaju obema stranama da razmenjuju krivicu - umesto da rade u korist svojih građana. Želim da istaknem da je Srbija od oktobra napravila dva važna koraka ka normalizaciji ili faktičkom priznanju Kosova, primenom dogovora o registarskim tablicama automobila i carinskim dokumenatima. To su ciljevi čije se ostvarenje dugo tražilo i verujem da će se u tom pogledu dogoditi i druge stvari - ukoliko se vratimo dijalogu umesto da delujemo van njega. Kao što je kosovska vlada odlučila da uradi.
Glas Amerike: Ali, prema pismu koje je premijerka Srbije Brnabić poslala zvaničnicima Evropske unije, ona zaista odbacuje sadržaj tih sporazuma.
O'Brajen: Mislim da je prva verzija pisma, kojom se odbija dogovor - povučena. Ono na šta obraćam pažnju su postupci i akcije. Normalizacija u dve ključne komponente je primenjena poslednjih meseci i razgovara se o drugim stvarima koje se mogu uraditi. Ukoliko se radi onako kako to čine moderne evropske države.
Glas Amerike: Želim da vas pitam za incident u Banjskoj, koji je, čini se, malo promenio pristup Zapada prema Srbiji. Mislite da iza njega stoji Beograd?
O'Brajen: Posle incidenta u Banjskoj, jasno smo stavili do znanja da KFOR štiti sve ljude na Kosovu, uključujući i one u severnom delu. Pozvali smo obe vlade da budu transparentne i otvorene u odnosu sa KFOR-om. Želim da istaknem da je Srbija smenila šefa obaveštajne službe koji je bio na funkciji u momentu napada u Banjskoj. Uhapsili su i pristali da procesuiraju osobe koje su direktno odgovorne za incident u Banjskoj, a srpske trupe su se povukle iz područja blizu granice sa Kosovom. To su preduzeti koraci posle kojih su primenjeni dogovori o tablicama i carinskim dokumentima. To su važni koraci - nastali kao rezultat posvećenosti dijalogu. Zato želimo posvećenost radu na praktičnim rešenjima problema, a ne preduzimanju jednostranih mera iz ličnih interesa koje zabrinjavaju partnere isto koliko i vaše građane.
