„Verujem da su problemi u Grčkoj, Portugalu i drugim evropskim zemljama pre odraz prethodne nego početak nove krize,“ kaže Sajmon Džonson, autor knjige „13 bankara“, profesor na uglednom Masačusetskom institutu za tehnologiju i saradnik Piterson instituta za medjunarodnu ekonomiju. U drugom delu razgovora, zamolili smo Sajmona Džonsona da prokomentariše finansijsku krizu u zemljama Evropske unije i njen uticaj na Sjedinjene Države.
Uz konstataciju da je nepoverenje prema evru svelo vrednost te valute na najmanju u poslednjih 20 meseci i u svetlu izjave Angele Merkel da će u slučaju propasti evra propasti i čitava ideja Evropske unije upitali smo gospodina Džonsona da li je finansijski paket EU i MMF-a u vrednosti od gotovo hiljadu milijardi dolara adekvatan za ograničenje krize i stabilizaciju evra imajući u vidu teškoće u Grčkoj, Portugalu, Španiji, a od nedavno i u Madjasrkoj i Rumuniji:
„Sredstava ima dovoljno, ali je problem politička volja da se donese odluka o tome gde možemo da napravimo adekvatne fiskalne korekcije, koliko mera štednje možemo da podnesemo, jer je prava mera ključ. Ne bi, na primer, trebalo uvesti velike mere štednje u Nemačkoj u ovom trenutku. Na drugoj strani, Evropa mora da donese vrlo teške odluke o restruktuiranju duga. Na primer veliko je pitanje da li Grčka može napred bez bar izvesnog dobrovoljnog restruktuiranja velikog dela vladinog duga. Ta politička odluka mora biti doneta na nivou Evropske unije, kao i u samoj Grčkoj.“
Na pitanje kako će ove mere štednje uticati na dalje širenje Evropske unije, kako bi primila u članstvo i Srbiju i druge zemlje jugoistočne Evrope, Sajmon Džonson kaže:
„Mislim da za samu Uniju to ne sprečava uvećanje. Misija udruživanja ovih zemalja i stvaranja većeg tržišta, harmonizacija principa i specifičnih zakona još uvek ima mnogo smisla. Daleko teže pitanje je evrozona. Nije jasno da li će zemljama koje imaju takve aspiracije to biti dopušteno. Mislim da slabi taj trend ka zajedničkoj valuti.“
Dobro je poznata činjenica da svetske berze drže jedna drugu u čvrstom i ponekad smrtonosnom zagrljaju. Na početku, Sjedinjene Države su verovale da će ih Evropska kriza pogoditi jedino u smislu izvoza na taj kontinent, da bi potom shvatile da to pitanje ima više aspekata. Pitali smo Sajmona Džonsona da li će ova situacija uticati na dnevni red američke finansijske reforme?
„Nema sumnje da će evropski problemi otežati reformu i obezbedjenje bankovnog poslovanja u Sjedinjenim Državama, posebno iz razloga što Evropljani daleko sporije rešavaju brojne predloge nego Vašington. Sekretar za finansije Gajtner ne želi da ide napred po ovom pitanju bez Evrope, dok Evropa okleva da preduzme korake u tom smislu, jer je u ekonomskim nevoljama.“
Podnaslov knjige „13 bankara“ je – „Naredni finansijski krah“. Interesovalo nas je da li je on na pomolu i da li može da se izbegne:
„Svakako da može da bude izbegnut i ne mora da bude tako ozbiljan. Dogadjaji iz septembra 2008. i kasniji razvoj situacije bili su vrlo blizu da nas gurnu u veliku depresiju, što se moralo izbeći po svaku cenu. Verujem da su problemi u Grčkoj, Portugalu i drugim evropskim zemljama pre odraz prethodne nego početak nove krize. Krah najčešće sledi posle buma. Mlada tržišta će se najverovatnije oporaviti, Sjedinjene Države će se oporaviti, mada sporijim tempom od željenog i doćiće do novog ciklusa rasta kapitala širom sveta koji će proći kroz američke gigantske banke sve do visoko riskantnih poduhvata u Kini, Indiji, Brazilu, Rusiji, a možda čak i na Balkanu. Svi će biti uzbudjeni i uvereni da je to nova transformacija do momenta, dok ne dodje do obrta ciklusa kada počinje nova kriza u zemljama koje pozajmljuju novac kao i u velikim bankama u Sjedinjenim Državama i nekim zemljama Zapadne Evrope.“