SAD treba da obnove i ojačaju odnose sa Srbijom i podrže njeno članstvo u Evropskoj uniji, ujedno podržavajući poziciju Brisela da Srbija ne može da se pridruži Uniji bez priznavanja Kosova kao i da nove članice treba da se povinuju evropskoj politici u odnosu na Rusiju, navodi se u izveštaju američkog instituta Istok-Zapad i Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku.
Među autorima su predsednik Instituta Istok-Zapad i bivši ambasaodr SAD u Srbiji Kameron Manter kao i bivši američki izaslanik u pregovorima o status Kosova, Frenk Vizner.
U izveštaju nazvanom “Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu”, koji sadrži niz preporuka američkoj administraciji, navodi se da članstvo u NATO-u treba da ostane opcija za Srbiju ali da američka očekivanja moraju da budu skromna, imajući u vidu istorijsko nasleđe NATO vojnih operacija u regionu kao i mogućnost žestokog protivljnja Rusije. “Saradnja sa NATO treba da se nastavi a Srbija podstakne da svoje bezbednosne veze sa Rusijom ograniči na trgovinu oružja i obuku", smatraju autori preporuka.
“Da bi se sprečilo da Kosovo polako klizi ka zamrznutom konfliktu, SAD bi trebalo da podstaknu EU da revitalizuje dijalog Beograda i Prištine. Taj dijalog mora da vodi ka srpskom priznavanju Kosova kao nezavisne države. SAD treba da budu spremne da private mere na koje se dve strane dogovore u okviru normalizacije svojih odnosa”, navode autori izveštaja.
"Nije vreme za razmenu teritorija"
“Novi i kreativni predlozi će možda biti potrebni jednog dana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nagovestio mogućnost neke “velike pogodbe” koja bi mogla da uključi razmenu teritorija Kosova i Srbije. Mada je ta ideja privlačna kao inovativno bekstvo od skliznuća Kosova u status zamrznutog konflikta, naše je gledište da još nije došlo vreme za tu ideju – bilo samostalno ili u okviru paketa rešenja koja sadrže i druge kompromise”, ističu autori izveštaja.
Oni takođe smatraju da bi NATO trebalo da sarađuje sa Kosovom u razvoju malih, lako naoružanih, odbrambenih vojnih kapaciteta ali da proces formiranja tih snaga mora da uključuje dijalog Kosova i Srbije, iako se Srbiji ne sme dozvoliti pravo veta u tom procesu. Takođe se navodi da KFOR treba da ostane na Kosovu ali da bi trajna NATO ili američka vojna baza u region “bespotrebno provocirala Srbiju i Rusiju” i “nije neophodna.”
Dodaje se da je Vašingtonu potreban obnovljen i ojačan odnos sa Srbijom, najvećom i najjačom državom regiona koja "balansira na diplomatskoj žici udvarajući se u isto vreme i Rusiji i EU".
Oscilacije poltike EU prema regionu liderima Srbije daju priliku da nastave da uslišavaju ruske molbe kao što je osnivanje "kvazi vojnog" ruskog humanitarnog centra u Nišu. Evropski lideri ne mogu očekivati od Srbije da će se odlučno posvetiti EU ako članstvo i dalje izgleda daleko. Jednom rečju, ako Srbija ne može da sedi na dve stolice onda to ne može da čini ni EU, naveli su autori.
Vreme za akciju
Autori izveštaja ocenjuju da SAD i EU treba da se zajednički i koordinirano angažuju u rešavanju gorućih pitanja na Zapadnom Balkanu kako bi se sprečio potencijalni konflikt u tom regionu.
Ocenjuje se da je potrebna "neposredna i odlučujuća akcija" SAD i EU, jer je "Zapadni Balkan, koji obuhvata BiH, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru, Albaniju i Srbiju, ponovo postao područje koje zabrinjava zbog manjkavosti unutrašnjeg upravljanja, ekonomskih izazova, etničkih trvenja unutar regiona i spoljnih uticaja".
U izveštaju “Vreme za akciju” takođe se navodi da Bosna treba da bude “hitni prioritet” SAD 2018. godine a da je najveći trenutni izazov za BiH odsustvo održivog izbornog zakona, dok se bliže izbori u oktobru a napetost raste. Što se tiče Makedonije, isitče se da njen ulazak u evropske institucije I NATO treba da bude prioritet a SAD izvrše uticaj na najvišim nivoima u Makedoniji i Grčkoj da bi se rešio problem u vezi sa imenom Makedonije koji je koči u procesu integracija.
Ističe se da je vreme da se SAD sa evropskim partnerima ponovo angažuju u regionu Zapadnog Balkana da bi sprečili spiralu nazadovanja, koja bi mogla da izazove nestablnost u Evropi. Autori izveštaja smatraju da bi i skromno ali aktivnije američko angažovanje moglo da ponovo pokrene političke i ekonomske reforme u regionu a ujedno smanji obim aktivnosti spoljnih sila čiji su interesi suprotni američkim i evropskim. „Da bi bile efikasne, SAD moraju da budu vidljive u regionu a to podrazumeva učešće na visokom političkom nivou (kao što je bila poseta potpredsednika SAD Majka Pensa Crnoj Gori)“, navodi se u preporukama. Uspešna američka strategija ne sme da se zasniva na starim idejama i nerealističnim uslovima, umesto toga potrebno je ponuditi ostvarive ciljeve i kredibilne podsticaje.
Takođe se navodi da SAD i EU treba da se suprotstave ruskom uticaju podrškom evropskim integracijama regiona ali i suzbijanjem ruske medijske manipulacije pružanjem objektivnih, alternativnih izvora informacija I podrškom nezavisnim medijima. Uz to, SAD treba da podstiču i učestvuju u dijalogu SAD-EU-Rusija u okviru širih napora da se Rusiji pošalje signal da evropske bezbednosne granice uključuju Balkan i da NATO aktivnosti na Balkanu nemaju za cilj da ugroze bezbednosne interese Rusije.
Autori su takođe razmotrili ulogu Turske i Kine na Balkanu. Oni podsećaju da je Kina ubrzano razvija ekonomsku platrofmu i razvija infrastrukturalne projekte u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Crnoj Gori. Takođe ističu da su kriterijumi kineskih investicija slabiji nego oni u EU a da uslovi finansiranja predstalvljaju izazov za evropske propise i politike, uključujući zakone o radu i ekološke standarde. U izveštaju se preporučuje da SAD i EU vode konsultacije o Balkanu sa kineskom vladom. Turska se navodi kao važan igrač na Balkanu ali i dodaje da njen autoritarni islamistički model nudi dodatni set izazova transatlantskoj budućnosti Balkana.
Problemi Balkana nisu nepremostivi, ne zahtevaju nove institucije ili značajan finansijski ili vojni angažman SAD. Umesto toga, rešenje zahteva rad kroz dva tela već prisutna u reigonu - Evropsku uniju i NATO. Sveobuhvatno rešenje punog niza političkih, ekonomskih i bezbednosnih izazova na Balkanu zahteva od oba entiteta da rade u bliskoj koordinaciji međusobno i sa Sjedinjenim Državama. Realističan i siguran put ka članstvu u EU i NATO je ključan za napredak regiona ali prvi korak ka stabilnom Zapadnom Balkanu zahteva političku odluku u evropskim prestonicama i Vašingtonu da priznaju značaj regiona i uvide da strategije koje malo koštaju mogu da donesu značajne plodove, zaključuju autori izveštaja "Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu."