Povećanje cena tokom januara uzrokovalo je najveći godišnji rast inflacije u Sjedinjenim Državama u poslednjih četrdeset godina.
Opšte poskupljenje, o kome je izvestio američki Sekretarijat za rad, izazvano je porastom cena stanarina, struje i hrane.
Kako izveštava agencija Rojters – moglo bi da pojača politički pritisak na predsednika Džozefa Bajdena kome opada rejting usled rastućih troškova života.
Bajden u saopštenju naveo da je izveštaj o rastu potrošačkih cena podsetnik da su budžeti Amerikanaca pod velikim opterećenjem, te da njegova administtracija koristi sva raspoloživa sredstva da reši to pitanje.
Američki predsednik ukazao je i na procene analitičara da će inflacija da se smanji do kraja godine i dodao da su mere njegove administracije dovele do pada novih prijava za pomoć nezaposlenima, ocenjujući da je to znak "stvarnog napretka".
Visok procenat inflacije zasenio je ekonomski rast u SAD-u najbrži u poslednjih 37 godina, kao i povoljna kretanja na tržištu rada.
Ukupno povećanje cena tokom januara iznosilo je 0,6 odsto. Od toga, hrana je poskupela za 0,9 procenata, dok su namirnice koje se konzumiraju kod kuće skuplje za 1,0 posto. Skuplje su žitarice, pekarski i mlečni proizvodi, voće i povrće.
Struja je skuplja za 4,2% - što je, takoreći, neutralisalo efekte pojeftinjenja goriva i prirodnog gasa.
U prethodnih godinu dana Indeks potrošačkih cena povećan je za 7,5 procenata – što je najveći porast u odnosu na 1982.
Ekonomija se bori sa visokom inflacijom, čiji je uzrok to što se, u vreme pandemije kovida 19, više troši na kupovinu dobara nego usluga.
Znatne novčane sume izdvojene za pomoć tokom pandemije pokrenule su potrošnju, ali su istovremeno ograničeni kapaciteti, jer su usled pandemije skrajnuti radnici potrebni za proizvodnju i distribuciju do potrošača.
Usled takvih ekonomskih kretanja, stručnjaci procenjuju da bi Federalne rezerve od marta mogle početi sa podizanjem kamatnih stopa – kako bi ublažile inflatorne tokove.
Procene su da bi osnovna kamatna stopa mogla biti povećana za pola procenta.
U istom danu objavljen je i izveštaj Sekretarijata za rad o zapošljavanju u kome je navedeno da je prijava za pomoć nezaposlenima u prethodnoj sedmici bilo manje za 16.000.
U skladu sa tim broj građana prijavljenih za pomoć u nedelji okončanoj 5. februara iznosio je 223.000.
