Zbog čega sistem vladavine Aleksandra Vučića u Srbiji nije izuzetak nego mnogodecenijsko pravilo, zbog čega će on, po svemu sudeći dugo vladati i zbog čega ni kada sa vlasti ode to neće predstavljati promenu - neka su od pitanja na koja su odgovore ponudili učesnici druge u seriji tribina "Srbija posle Vučića", koju su u Pančevu u kafeu "Kupe" organizovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Forum ZFD i Građanska akcija Pančevo.
"Sviđa mi se optimizam i aktivistički odnos ovde, kao da ima nešto posle Vučića, jer ja sve ovo posmatram kao priču o zagrobnom životu, pošto posle Vučića ima samo - Vučić", rekla je uz osmeh na početku tribine istoričarka Dubravka Stojanović.
Pravo pitanje je kako izaći iz zone "večnog Vučića" u kojoj društvo stalno reprodukuje isti sistem - sistem bez institucija, vladavine prava, u kojoj nije važno da li je na vlasti stranka levice ili desnice, da li je proruski ili proevropski orijentisana.
"Nije problem u dubokoj državi, već u dubokom društvu koje ne traži više slobode, više od onoga što je dobilo i koje se savršeno slaže sa ovakvim sistemima. Problem je u tome što je to savršeni dil sistema i društva. Prva greška je da mislimo da to mora da propadne - jer ne mora", rekla je Stojanović i dodala da se u Srbiji ovako živi već 130 godina - još od radikala Nikole Pašića, preko vladavine Josipa Broza Tita, Slobodana Miloševića i danas Aleksandra Vučića.
"Srbija ubija"
"Srbija ubija", rekla je sociološkinja Janja Beč Nojman. Srbija ubija, nastavila je, zato što danas spada u zemlje sa ogromnim potencijalom za nasilje, svake vrste - porodično, ono na ulici, na sportskim tribinama, nasilje koje donosi terorizam, ili naposletku rat. Društvo u Srbiji živi u tkivu nasilja, koje ubija preko korupcije, preko neznanja, pohlepe, preko nepostjanja opšteg interesa već samo individualnog, preko loših zakona, rekla je Beč Nojman.
"Ogromna većina se adaptirala jer im je bolje nego pre, ili im je gore ali su zaposlili dete, ili dobili dozvolu za nelegalnu gradnju", rekla je ona govoreći o "oblicima kolaboracije" zaključivši da ogromna većina stanovništva ne želi ništa da menja, zbog makar male koristi koju ima od svega.
"Cilj ovog režima jeste da se u onom malom delu populacije, spremnom na pobunu ubije svaka pomisao na pobunu. Suština je da ne dozvoliš da se ujedine, jer tako ujedinjeni mogu da pokažu solidarnost. Suština adaptacije je da se spreči pobuna", rekla je Beč Nojman.
Ona je ocenila da otpor u društvu ipak postoji - neorganizoan, individualan - otpor koji se manifestuje odlaskom iz zemlje.
Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine rekao je da nakon odlaska Aleksandra Vučića sa vlasti u novinarstvu ostati "spržena zemlja" i da neće moći da bude reči o nekakvom povratku profesionalnih standarda, već ćemo "morati da učimo o novinarstvu od početka, bukvalno". Za to je neophodno do tog vremena sačuvati rudimente profesionalnog novinarstva.
"Slažem se da posle Vučića dolazi samo drugi Vučić, jer ovo društvo nema snage da izrodi nešto drugo", rekao je on ocenivši da Vučić primenjuje strategiju "raspamećivanja", zbog kog građani, između ostalog, nisu u stanju da razlikuju novinarstvo od onoga što to nije.
"Ne želim da uzmem u zaštitu pojedine kolege, jer mi nismo kolege. Hirurg koji svesno ubija nije hirurg, novinar koji svesno laže nije novinar. Tačka", rekao je Gruhonjić i poručio da novinari bez medijski pismenih građana, koji će znati da vrednuju relevantnu informaciju.
