Amerikanci ne jedu toliko mesa kao nekada. Cena je svakako glavni faktor ali potrošači takođe navode druge razloge, kao što su zdravlje i etička pitanja.
Svakih pet godina, sekretarijat za poljoprivredu izdaje smernice o ishrani za Amerikance, zasnovan na najnovijim naučnim podacima. Te preporuke direktno utiču na školski jelovnik i federalne programe za starije, žene i decu, kaže Dženet Rajli, potpredsednica Severnoameričkog instituta za meso.
“A, to su neke od naših najranjivijih populacija kojima su potrebni proteini i vitamini i minerali koji se nalaze u mesu.”
Među 571 stranica savetodavnog izveštaja je otvorena za javnu raspravu. Među njegovim najkontroverznijim tačkama je deo teksta koji povezuje zdrav izbor hrane i održivost prirodne sredine. Rajli kaže da je to izvan opisa posla komiteta.
“Njima je rečeno specifično da se fokusiraju na ishranu.”
Ono što jedete ima posledice, ne samo na vašu liniju struka, već i na planetu, kaže Dženet Larsen, direktorka za istraživanje u Institutu za zaštitu zemlje - organizaciji za zaštitu prirodne okoline.
“Proizvodnja mesa je veoma vezana za ispuštanje ugljen- dioksida. Ona ispušta štetne gasove koji zagrevaju planetu. Zato, ako ste zabrinuti za klimatske promene, shvatate da je potrebno da počnete da jedete niže u lancu ishrane kako bi smanjili ukupnu količinu ugljen-dioksida.”
Uzgajanje stoke zahteva mnogo zemljišta, hrane i vode, dodaje Larsen, što opterećuje upotrebu zemljišta, posebno u zemljama u razvoju. Rajli međutim ističe da meso ostaje zdrav izbor, a uključivanje održivosti za prirodnu okolinu u preporuke za ishranu, dovodi javnost u zabludu.
“Potrebni su nam dodatni podaci. Potrebni su nam stručnjaci na tom polju da razmotre i izađu sa konačnim preporukama. Ne možemo to da prepustimo nutricionistima koji nemaju potrebnu stručnost da donose takve preporuke.”
Namera predloženih preporuka je da se smanje gojaznost i hronične bolesti uz pomoć ishrane sa više voća i povrća, a manje namirnica životinjskog porekla. Konačna verzija, koja će uključivati i životnu sredinu, mogla bi da pomogne u promeni navika u ishrani u Sjedinjenim Državama i drugde. Larsen kaže da, dok apetit za meso opada u razvijenim zemljama, u zemljama u razvoju on raste.
“Mislim da je važno, ne samo da izvozimo američki način ishrane bogate mesom, već da pošaljemo poruku zdravlja i održive prirodne okoline i pokažemo da shvatamo da smo preterali i da sada moramo da se vratimo naniže u lancu ishrane i jedemo manje mesa.”
Kasnije ove godine, posle perioda javne rasprave, američki sekretarijat za poljoprivredu će objaviti konačne smernice za ishranu.