Srbija ima mogućnost da ubrza proces ulaska u Evropsku uniju i na njoj je odluka koliko brzo želi da ide napred. Beograd mora još jasnije da pokazuje partnerima u EU da se 100 odsto kreće ka članstvu i da reforme sprovodi na najbrži mogući način, a SAD su predane evropskim integracijama Srbije, koju smatraju za prijatelja, rekao je Hojt Brajan Ji, zvaničnik američkog Stejt dipartmenta zadužen za jugoistočnu Evropu.
"Mislim da, kao prijatelji i parteri Srbije, moramo Srbiji jasno reći da ona ima mogućnost da ubrza proces ka EU. To nije naša odluka, to je odluka Srbije. Moraju oni odlučiti na kojoj stolici žele da sede, mislim da oni moraju odlučiti kako brzo žele krenuti napred", naveo je on.
Hojt je rekao da Amerika smatra sebe prijateljem i partnerom Srbije, a pravi prijatelji i partneri nisu oni koji govore ono što želite da čujete već ono što morate da čujete, dodao je Hojt gostujući u zagrebačkom studiju regionalne televizije N1.
"Mislim da predsednik Vučić je preduzeo neke veoma važne korake u pogledu jačanja demokratskih standarda u Srbiji, isto tako i u pogledu ekonomskog prosperiteta zemlje. Pokušava da učini Srbiju članicom EU. To je težak put, Srbija treba da sprovede brojne reforme, ali mi verujemo da Srbija ostvaruje napredak, on se samo treba ostvarivati malo brže" rekao je Hojt.
"Ono što je važno za Srbiju jeste da ona treba da nastavi još jasnije da pokazuje partnerima u EU da se 100 posto kreće ka članstvu i da čini sve što može kako bi sprovela reforme na najbrži mogući način".
Govoreći o proširenju NATO-a, Hojt Ji je rekao da Alijansa ima politiku otvorenih vrata, ali i da nikoga ne prisiljava na članstvo. No, ukoliko neka zemlja želi da postane članica Saveza i ukoliko ispuni uslove za to koji nisu ni malo laki - a tiču se zadoovljenja demokratskih standarda, vladavine prava, slobode, kao i pitanja odbrane - ni jedna zemlja, nema pravo da ulaže veto na to, uključujući Rusiju, rekao je.
Mediji moraju biti slobodni, imaju pravo da sumnjaju
Ljudska i medijska prava važno su pitanje za sve zemlje koje žele da pojačaju svoje demokratske standarde, ali i razvoj, a slobodni mediji ključni su za snažne demokratije i snažne ekonomije, naveo je američki zvaničnik.
Mediji moraju imati pravo na benefit sumnje, da istražuju, izveštavaju o činjenicama na koje građani imaju pravo, rekao je Ji i ocenio da je najveći rizik na pretnjama urednicima i novinarima u Evropi.
Upitan da prokomentariše to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade Srbije televiziju N1 neprestano u javnosti nazivaju "američkom" ili čak "CIA televizijom", te da SAD plaćaju tu televiziju, Hojt je šaljivo rekao: "Ako vas i plaća, onda vas sažaljevam, jer ne dobijate veliki novac".
Naravno, nastavio je, američka vlada ne plaća medijima, dodao je. "Mi verujemo u nezavisne medije i smatramo da mediji moraju biti nezavisni od bilo kakvog političkog uticaja i pritiska".
"Političari, lideri imaju odgovornost da jasno kažu da je i njima samima vrlo važno da mediji funkcionišu nezavisno. Ne bih rekao daje neka zemlja u regiji gora od neke druge. Mislim da su sve zemlje u ovoj regiji suočene sa istim izazovima tranzicije", naveo Hojt.
Nema potrebe za "Dejtonom 2"
Govoreći o inicijati bivšeg gradonačelnika Dejtona povodom BiH - da se organizuje Dejton 2, Hojt Ji je rekao da SAD smatraju da da sada nema potrebe za tim. Ali mislimo da je nužno da se vlast u BiH fokusira na prioritete koji će dovesti do političkih i ekonomskih reformi i da se ubrza proces približavanju EU", naveo je Ji.
Takođe, on je rekao da SAD smatraju da je uloga Srbije u regionu je važna, kao i njen odnos sa susednom Hrvatskom.
"Taj odnos se mora poboljšati u 2018. godini. Mislim i da Srbija i Hrvatska shvataju koliko je važno rešiti bilateralna pitanja i ojačati bilateralne odnose", rekao je Hojt i ocenio da je došlo do zastoja u unapređenju odnosa dve zemlje.
"Postoji šansa da ove godine dođe do uspona. Mislim da vlade dve zemlje žele da poboljšaju odnose i mislim da je za to potrebna politička hrabrost. I to i Srbija i Hrvatska moraju naći, političku hrabrost bilo po pitanju nestalih, bilo po pitanju granica. Tada će obe zemlje moći da krenu dalje", naveo je Hojt.