Hilari Klinton ima veliku prednost u istraživanjima javnog mnjenja, a očekuje se da će do kraja godine doneti odluku o tome da li će se kandidovati. No, i sama mogućnost njene kandidature ima ogroman uticaj na trku 2016.
Iako još nije u predsedničkoj trci, Hilari Klinton je veoma zaposlena držanjem govora, pevanjem sa decom u školama,i pripremama da postane baka, posle nedavnog saopštenja njene ćerke Čelsi:
“Mark i ja smo veoma uzbudjeni što ćemo ove godine dobiti prvo dete“.
Hilari ponekad mora da izbegne leteće predmete, kao što je cipela kojom je gadjala jedna kritičarka. Klinton je i dalje uzdržana kada govori o svojoj političkoj budućnosti. Medjutim, u svojim govorima je i dalje snažna zagovornica prava žena.
“Verujem da je unpaređenje prava i puno učešće žena i devojaka u društveno-političkom životu ovde, u Americi, kao i širom sveta - veliki nezavršeni posao 21. veka“.
Ako se Hilari zaista kandiduje za demokratsku nominaciju, biće zastrašujući protivnik, smatra stručnjak Univerziteta Džordž Vašington, Džon Sajds.
„Ona je verovatno bolje pozicionirana da bude demokratski kandidat u trenutku kada se aktuelni predsednik ne takmiči za drugi mandat, nego bilo koji demokratski kandidat u novijoj istoriji. Dakle trka je njena ako je želi“.
Prema Sajdsovim rečima, pitanje je da li Hilari želi da se ponovo kandiduje posle razočarenja na primarnim izborima 2008. kada ju je pobedio Barak Obama.
“Ona je ličnost poznata većini birača. Ne mislim da još treba da brine o svom imidžu, i u krajnjoj liniji sve se svodi na pitanje da li smatra da ima neophodnu energiju, izdržljivost i želju da zaista to sprovede“.
Medjutim, kao očigledan favorit, ona će biti politička meta, ističe analitičar Stiven Hes iz Instituta Brukings.
“Ako ste na čelu trke, svi ciljaju u vas, pucaju vam u leđa, ne samo drugi kandidati već svakako i mnogi mediji. Zato je njena pozicija veoma izložena javnosti, ali s druge strane, to je veoma dobra pozicija, s obzirom da Hilari prikuplja mnogo donacija, a to je veoma značajno u predsedničkoj politici“.
Ako se bude kandidovala, Klinton će se suočiti sa novim pitanjima o svom reagovanju u vezi sa terorističkim napadom 2012. na američku misiju u Bengaziji u Libiji. Neka od tih pitanja postavlja i kongresmen Džon Bejner.
“Kada se radi o Bengaziju, imamo četvoro mrtvih Amerikanaca, a njihove porodice zaslužuju da znaju istinu o tome što se dogodilo, dok administracija odbija da im kaže istinu“.
Međutim, incident po svemu sudeći nije mnogo naudio popularnosti Hilari Klinton, kaže analitičar Karlin Bouman iz Amerikan Enterprajz instituta.
“Razmatrala sam sva pitanja iz anketa ikada postavljenih o Hilari Klinton, a njih je verovatno barem nekoliko hiljada. Ako pogledate kompletnu sliku od 1992. predstava javnosti o njoj je izuzetno povoljna“.
Knjiga Hilari Klinton o vremenu koje je provela na položaju državne sekretarke, nazvana „Teški izbori“, biće objavljena u junu.
Iako još nije u predsedničkoj trci, Hilari Klinton je veoma zaposlena držanjem govora, pevanjem sa decom u školama,i pripremama da postane baka, posle nedavnog saopštenja njene ćerke Čelsi:
“Mark i ja smo veoma uzbudjeni što ćemo ove godine dobiti prvo dete“.
Hilari ponekad mora da izbegne leteće predmete, kao što je cipela kojom je gadjala jedna kritičarka. Klinton je i dalje uzdržana kada govori o svojoj političkoj budućnosti. Medjutim, u svojim govorima je i dalje snažna zagovornica prava žena.
“Verujem da je unpaređenje prava i puno učešće žena i devojaka u društveno-političkom životu ovde, u Americi, kao i širom sveta - veliki nezavršeni posao 21. veka“.
Ako se Hilari zaista kandiduje za demokratsku nominaciju, biće zastrašujući protivnik, smatra stručnjak Univerziteta Džordž Vašington, Džon Sajds.
„Ona je verovatno bolje pozicionirana da bude demokratski kandidat u trenutku kada se aktuelni predsednik ne takmiči za drugi mandat, nego bilo koji demokratski kandidat u novijoj istoriji. Dakle trka je njena ako je želi“.
Prema Sajdsovim rečima, pitanje je da li Hilari želi da se ponovo kandiduje posle razočarenja na primarnim izborima 2008. kada ju je pobedio Barak Obama.
“Ona je ličnost poznata većini birača. Ne mislim da još treba da brine o svom imidžu, i u krajnjoj liniji sve se svodi na pitanje da li smatra da ima neophodnu energiju, izdržljivost i želju da zaista to sprovede“.
Medjutim, kao očigledan favorit, ona će biti politička meta, ističe analitičar Stiven Hes iz Instituta Brukings.
“Ako ste na čelu trke, svi ciljaju u vas, pucaju vam u leđa, ne samo drugi kandidati već svakako i mnogi mediji. Zato je njena pozicija veoma izložena javnosti, ali s druge strane, to je veoma dobra pozicija, s obzirom da Hilari prikuplja mnogo donacija, a to je veoma značajno u predsedničkoj politici“.
Ako se bude kandidovala, Klinton će se suočiti sa novim pitanjima o svom reagovanju u vezi sa terorističkim napadom 2012. na američku misiju u Bengaziji u Libiji. Neka od tih pitanja postavlja i kongresmen Džon Bejner.
“Kada se radi o Bengaziju, imamo četvoro mrtvih Amerikanaca, a njihove porodice zaslužuju da znaju istinu o tome što se dogodilo, dok administracija odbija da im kaže istinu“.
Međutim, incident po svemu sudeći nije mnogo naudio popularnosti Hilari Klinton, kaže analitičar Karlin Bouman iz Amerikan Enterprajz instituta.
“Razmatrala sam sva pitanja iz anketa ikada postavljenih o Hilari Klinton, a njih je verovatno barem nekoliko hiljada. Ako pogledate kompletnu sliku od 1992. predstava javnosti o njoj je izuzetno povoljna“.
Knjiga Hilari Klinton o vremenu koje je provela na položaju državne sekretarke, nazvana „Teški izbori“, biće objavljena u junu.