Studija objavljena ove nedelje u Nju Ingland časopisu za medicinu pokazala je bezbednost i dobrobiti male srčane pumpe koja je razvijena u Nemačkoj i nazvana „Berlinsko srce“. U studiji je učestvovalo 17 institucija iz Severne Amerike i Evrope, a predvodili su je lekari iz Hjustona, sa univerziteta Bejlor i iz Dečje bolnice u Teksasu. Kako prenosi novinar Glasa Amerike Greg Flakus, veliki broj mladih života je spašen tokom perioda testiranja koji je počeo 2007. godine.
Marko Murgija, star 16 godina, sada može da igra košarku i normalno živi. Međutim, kada je imao 10 godina, njegova majka Koni Murgija uočila je da se on ponaša usporeno i odvela ga je u Dečju bolnicu u Hjustonu u Teksasu.
„Njegovo srce nije pumpalo dovoljno krvi i bio je bled.“
Lekari su rekli da Markovo srce počinje da slabi i stavili su ga na listu za transplantaciju. Ali, čekanje na dečje srce može da se oduži i Marko je proveo tri meseca na „Berlinskom srcu“. Korišćenjem pumpe koje se uklapa sa veličinom pacijentovog srca, ovaj aparat podržava bolesno srce pomoću tuba zakačenih kroz grudi. Doktor Čarls Frejzer, glavni hirurg u Teksaškoj dečjoj bolnici bio je glavni istraživač u najnovijoj studiji.
„Naše srce napravljeno je tako da ubrizgava količinu krvi koja je potrebna organizmu pa je ta pumpa napravljena tako da bude prilagođena veličini pacijentovog srca.“
Obično se deca kojoj je potrebna transplantacija srca, održavaju u životu tako što su pod sedativima i nepokretna su, ali to je moguće samo nekoliko nedelja. Medjutim, sa „Berlinskim srcem“ pacijenti ostaju budni dok ih pumpa održava u životu tokom 192 dana.
„Krv putuje kroz cev u pumpnu komoru i dalje kroz cev, to je jednosmerna cev, krv jedino može da ide u smeru strelica i nazad u telo.“
Doktor Frejzer prvi put je upotrebio „Berlinsko srce“ pre sedam godina na novorođenčetu.
„Pacijent je umirao. Bili smo u mogućnosti da mu ugradimo taj aparat, i to aparat ove veličine. On je postepeno dostigao transplantaciju srca i sada je dobro.“
Iako je u studiji ustanovljeno da je oko 30 odsto pacijenata koji su koristili aparat doživelo lakši moždani udar, doktor Frejzer kaže da je taj nivo rizika prihvatljiv jer je procenat preživljavanja prilikom korišćenja pumpe mnogo veći.
„Deca koja se nalaze na listi za transplantaciju srca, ako ga ne dobiju, neće preživeti.“
Doktor Frejzer je izrazio nadu da će dalja ispitivanja dovesti do još boljih aparata tako da će deca, kao što je Marko Murgija, moći da prežive i uživaju u aktivnom, zdravijem životu.
Marko Murgija, star 16 godina, sada može da igra košarku i normalno živi. Međutim, kada je imao 10 godina, njegova majka Koni Murgija uočila je da se on ponaša usporeno i odvela ga je u Dečju bolnicu u Hjustonu u Teksasu.
„Njegovo srce nije pumpalo dovoljno krvi i bio je bled.“
Lekari su rekli da Markovo srce počinje da slabi i stavili su ga na listu za transplantaciju. Ali, čekanje na dečje srce može da se oduži i Marko je proveo tri meseca na „Berlinskom srcu“. Korišćenjem pumpe koje se uklapa sa veličinom pacijentovog srca, ovaj aparat podržava bolesno srce pomoću tuba zakačenih kroz grudi. Doktor Čarls Frejzer, glavni hirurg u Teksaškoj dečjoj bolnici bio je glavni istraživač u najnovijoj studiji.
„Naše srce napravljeno je tako da ubrizgava količinu krvi koja je potrebna organizmu pa je ta pumpa napravljena tako da bude prilagođena veličini pacijentovog srca.“
Obično se deca kojoj je potrebna transplantacija srca, održavaju u životu tako što su pod sedativima i nepokretna su, ali to je moguće samo nekoliko nedelja. Medjutim, sa „Berlinskim srcem“ pacijenti ostaju budni dok ih pumpa održava u životu tokom 192 dana.
„Krv putuje kroz cev u pumpnu komoru i dalje kroz cev, to je jednosmerna cev, krv jedino može da ide u smeru strelica i nazad u telo.“
Doktor Frejzer prvi put je upotrebio „Berlinsko srce“ pre sedam godina na novorođenčetu.
„Pacijent je umirao. Bili smo u mogućnosti da mu ugradimo taj aparat, i to aparat ove veličine. On je postepeno dostigao transplantaciju srca i sada je dobro.“
Iako je u studiji ustanovljeno da je oko 30 odsto pacijenata koji su koristili aparat doživelo lakši moždani udar, doktor Frejzer kaže da je taj nivo rizika prihvatljiv jer je procenat preživljavanja prilikom korišćenja pumpe mnogo veći.
„Deca koja se nalaze na listi za transplantaciju srca, ako ga ne dobiju, neće preživeti.“
Doktor Frejzer je izrazio nadu da će dalja ispitivanja dovesti do još boljih aparata tako da će deca, kao što je Marko Murgija, moći da prežive i uživaju u aktivnom, zdravijem životu.