Danijel Hamilton, izvršni direktor Centra za transatlantske odnose pri Univerzitetu Džons Hopkins, u intervjuu za Glas Amerike komentariše implikacije nedavno usvojene rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, koju su zajednički podnele Srbija i Evropska unija. Hamilton ističe da pomenuti diplomatski potez predstavlja uspeh transatlantskih partnera.
„To je bio odraz uspešnog transatlantskog jedinstva, svako je od nas odigrao svoju ulogu. Potpredsednik Bajden je napravio nekoliko telefonskih poziva, tražeći od Beograda da popusti u Ujedinjenim nacijama. Evropska unija je predočila da se, ukoliko Srbija želi učlanjenje, od nje očekuju određeni ustupci. Nekoliko evropskih ministara je istaklo da je došlo vreme za dogovor sa Unijom, od koje Srbija traži ekonomsko povezivanje i nove investicije.“
Upitan kako je postignut konzensus oko rezolucije iako svih 27 članica Evropske unije ne priznaje Kosovo, Hamilton je odgovorio:
„Ne verujem da se bilo koja zemlja Evropske unije ne slaže da Kosovo i Srbija treba da razgovaraju, i da su izlišne sve veštačke smetnje tome. Sve zemlje, i one koje priznaju i one koje ne priznaju Kosovo, slažu se i u tome da budućnost Kosova leži u Evropi, kao što veruju da Srbija treba da se pridruži Evropi.“
Na pitanje da li sve zemlje Evropske unije smatraju da će ti razgovori biti vođeni između dve suverene države, Hamilton je odgovorio:
„Nepreciznost o tome omogućila je postizanje kompromisa. To se zove umeće diplomatije - niko ne mora da prihvati odredjeni konačan ishod, nego pristaje na razgovore i nova nastojanja. Ako je generalni cilj ulazak u Evropsku Uniju, pitanje suvereniteta i druge stvari koje toliko zaokupljaju zemlje Jugoistočne Evrope, dobijaju sasvim drugačije značenje. Učlanjenje u Uniju predstavlja integraciju u širu zajednicu i zajednički rad kojim se stiče bolji položaj u svetu od položaja male zemlje izvan takvog bloka.“
Našeg sagovornika smo pitali da li je konflikt oko rezolucije pokazao da je iscrpljen pristup potpredsednika Bajdena da američko-srpski odnosi mogu uspešno da se grade bez obzira na neslogu oko Kosova.
„Mislim da smo svedoci limitiranosti pristupa Srbije, koji se sastoji iz neprihvatanja realnosti i nastojanja da se stvari preokrenu i preispita reagovanje međunarodne zajednice. Međutim, kao što sam već rekao došli smo do rešenja koje predstavlja uspeh za transatlantsku zajednicu koja je predočila Srbiji, da ne može da ignoriše ono što je dogovoreno i postignuto.“
Hamilton dodaje da Evropska unija želi da uzvrati na pozitivan potez Srbije ubrzanim prosleđivanjem njenog zahteva za kandidaturu Evropskoj komisiji. Međutim, na putu do punog učlanjenja nalazi se još jedna krupna prepreka.
„Integracija Srbije u evropsku maticu i evroatlantske institucije u širem smislu, podrazumeva i rešavanje pitanja kao što su ratni zločini, a to znači da je potrebno da general Ratko Mladić bude uhvaćen.“
Kada je reč o integraciji u evroatlantsku zajednicu, ratni zločini predstavljaju crvenu linija za sve zemlje Zapadnog Balkana, koje su bile zahvaćene oružanim sukobima tokom 1990-tih, zaključio je Danijel Hamilton.