Važeća teorija o tome kako je nastao svemir zov se Standardni model čestica i sila. Ta teorija prilično dobro objašnjava većinu pojava u fizičkom svetu i mnogi eksperimenti su potvrdili njenu tačnost. Međutim, neka pitanja su i dalje otvorena. Na primer: zašto neke čestice imaju masu, a neke ne?
Teorija zvana ”Higsov mehanizam,“ nazvana po britanskom fizičaru Piteru Higsu, pretpostavlja da je čitav prostor ispunjen takozvanim ”Higsovim poljem“ u kome ključnu ulogu igra čestica zvana ”Higsov boson,“ koju neki nazivaju i ”božija čestica.“ Ako takva čestica zaista postoji, Veliki hadronski kolajder mogao bi da potvrdi njeno postojanje.
Naučnike kopka još jedno pitanje. Poznato je da u prirodi oko nas, na zemlji i bilo gde u svemiru, postoje četiri osnovne sile - elektromagnetna, slaba atomska sila, jaka atomska sila i gravitacija. Sve druge sile kojih možete da se setite svode se na te četiri. Standardni model dobro objašnjava prve tri sile, ali se u to objašnjenje teško uklapa četvrta sila - gravitacija. Zbog toga je stvorena takozvana teorija struna (teorija o takozvanoj ”supersimetriji,“ koja - kako naučnici vole da kažu - na”elegantan način“ povezuje četiri sile. Međutim, ta teorija se uklapa u Standardni model samo ako se sa njom prihvati i postojanje više dimenzija - čak 11! Ako je teorija o supersimetriji tačna, Veliki hadronski kolajder mogao bi da pomogne u otkrivanju supersimetričnih čestica.
Dalje, astrofizičari su eksperimentima ustanovili da na svu vidljivu materiju u svemiru otpada svega 4 odsto svemira. Pretpostavlja se da ostatak sačinjavaju takozvana ”tamna masa“ (23%) i ”tamna energija“ (73%). Mnogi naučnici smatraju da tamnu masu sačinjavaju još uvek neotkrivene supersimetrične čestice.
Tu je zatim i pitanje antimaterije. Prema svim merenjima, u trenutku Velikog praska stvorena je ista količina materije i antimaterije. Ali svemir se uglavnom sastoji od materije. Kud se izgubila antimaterija? Na sva ova pitanja odgovor bi mogao da da Veliki hadronski sudarač.
Prošle godine, kratko vreme po puštanju u rad, kolajder je pretrpeo manju havariju. Izvesna količina helijuma iscurela je iz komora za hlađenje jednog od magneta za usmeravanje čestica. To je bio relativno mali kvar, ali je popravka trajala oko dva meseca jer je najpre trebalo da se magnet”zagreje“ do normalne temperature okoline. Zatim je bilo potrebno pronaći i popraviti uzrok kvara, a potom ponovo ohladiti magnet do temperature bliske apsolutnoj nuli. Nešto kasnije, pojavio se drugi, teži kvar - varničenje na jednom od visokonaponskih spojeva - što je sudarač izbacilo iz upotrebe na nekoliko meseci.
Kako izgleda, sada je sve u redu i naučnici postepeno nadovezuju jedan na drugi eksperimente koji bi trebalo da nam otkriju neke od najvećih tajni makro i mikro sveta.
