Veliki procenat građana Srbije, njih 77 odsto nije spremno na izdvajanja od plata i penzija radi očuvanja Kosova, rezultati su istraživanje Ipsos stratedžik marketinga „Stavovi Srbije o rešavanju statusa Kosova“.
Samo četiri odsto građana Srbije smatra Kosovo najvažnijim pitanjem, dok većinu najviše tište, pre svega, ekonomski problemi, pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.
U terenskom istraživanju koje je Ipsos spoveo od 17. do 27. decembra prošle godine, učestvovalo je 1.045 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova i Metohije.
Građani su svesni da Srbija nema moći na Kosovu i Metohiji i većina njih kao realnu budućnost vidi nezavisnost Kosova dok kao najbolje rešenje vide suštinsku autonomiju u okviru Srbije.
Predstavljajući rezultate istraživanja, predstavnik Ipsos stratedžik marketinga Srdjan Bogosavljević kazao je gradjani nemaju čvrste i konzistentne stavove o Kosovu i Metohiji, već da na njih utiču pojedinačni dogadjaji i emocije, ali i stavovi okoline.
"Kosovo je užasno eksplozivna tema koja nije prioritet dok se tamo nešto ne dogodi. Građani kažu da su nizak standard ili nezaposlenost prioriteti dok 59 odsto ispitanika ne prati teme o Kosovu, a da ih najviše brinu siromašvo, nezaposlenost i korupcija," rekao je Bogosavljević.
Predstavljajući rezultate, on je naveo da po petina ispitanika veruje da će Kosovo postati nezavisno u budućnosti, odnosno da će se trenutno stanje održati, dok 11 odsto ispitanika smatra da je najbolje rešenje ostanak Kosova u sastavu Srbije kao suštinske autonomije, iako ne znaju šta ona podrazumeva.
Upitani da li Srbija treba da se drži procesa evrointegracija po cenu priznanja nezavisnosti Kosova, 42 odsto ispitanika je navelo da je Kosovo izgubljeno i da se treba fokusirati na evrointegracije dok 36 odsto ispitanika smatra da Srbija nema nikakve koristi od EU i da ne treba da pravi kompromise po pitanju Kosova.
"Raste procenat građana koji nisu skloni kompromisu oko Kosova ali generalno mali broj je spreman na lično odricanje zarad očuvanja Kosova u sastavu Srbije, pri čemu gradjani koju su spremni na tu žrtvu u prvom redu navode da bi prihvatili ukidanje Šengena ili život sa trenutnim ekonomskim standardom zarad očuvanja Kosova,” kazao je Bogosavljević.
Istraživanje je pokazalo i da 40 odsto građana smatra da bi priznanje nezavisnosti Kosova vodilo daljem rasparčavanju Srbije ali i da je za dve trećine gradjana, ako bi Kosovo ostalo u sastavu Srbije, neprihvatljivo da predstavnici Albanaca budu na visokim državnim funkcijama.
Više od 40 odsto građana smatra i da bi političar koji bi priznao da je Kosovo izgubljeno, pokazao veliku hrabrost i stekao poštovanje naroda ali većina ispitanika smatra i da bi to bilo njegovo "političko samoubistvo".
Upitan kako bi se građani izjasnili na eventualnom referendumu o rešenju statusa Kosova i Metohije, Bogosavljević je kazao da u slučaju da referendumsko pitanje bude jasno i precizno definisano, ne postoji podrška da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
Izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić ocenila je da građanima nedostaje mnogo podataka na osnovu kojih bi mogli da zauzmu konzistentan stav o rešenju statusa Kosova i Metohije.
"Mesecima posle početka unutrašnjeg dijaloga, građanima nedostaju informacije na osnovu kojih mogu da zauzmu racionalan i informisan stav. Građanima nije jasno šta Srbija želi i koji su njeni dugoročni planovi po pitanju Kosova, šta je cilj i kako se može ostvariti,” rekla je Jelinčić.
Pprema njenim rečima, ispitanici ne znaju koliko Kosovo i Metohija koštaju Srbiju, kako i koliko se može zaraditi od resursa na Kosovu, niti kako žive Srbi na toj teritoriji, posebno većina južno od Ibra.
"Građani ne znaju ništa ni o sadržaju ni o posledicama rešenja koja se nude, ne znaju šta normalizacija odnosa u skladu sa Briselskim sporazumom podrazumeva. To služi malo na čast političkim elitama koje su vladale Srbijom od početka dijaloga u Briselu i rečitije govori o njihovoj odgovornosti od mesta Srbije na raznim svetskim indeksima,” rekla je ona.
Bogosavljević kaže da je za 60-ak istraživanja stavova gradjana o Kosovu koje je Ipsos stratedžik marketing sproveo za 21 godinu, "najšokantnije to što nema šokantnih novina".
"Ono što vidimo kroz ta istraživanja je da postoji mnogo stabilnija nestabilnost u stavovima gradjana nego bilo šta drugo,” kaže Bogosavljević dodajući da nedostaje ozbiljna i argumentovana rasprava o mogućim rešenjima statusa Kosova i Metohije.