Japan ovog meseca obeležava godišnjice nuklearnog bombardovanja Hirošime i Nagasakija u kojem je poginulo više od 200.000 ljudi i kojim je okončan Drugi svetski rat.
Ali, čak i dok je japanski premijer obećavao da će raditi na miru u svetu, vlada je najavila planove za "drastično" povećanje izdataka za odbranu izazvano pretnjom iz Kine, razbijajući decenijama dug tabu u vezi sa jačanjem japanskih oružanih snaga posle poraza 1945.
Godišnjica nuklearnih napada
Američke snage su bacile prvu atomsku bombu na Hirošimu 6. avgusta 1945. ujutru, ubivši oko 140.000 ljudi.
Na hiljade je umrlo u narednim mesecima i godinama od radijacione bolesti.
Tri dana kasnije, američke snage su bacile drugu nuklearnu bombu na Nagasaki, ubivši oko 75.000 ljudi.
Sjedinjene Države kažu da su bombardovanja bila neophodna da bi se okončao rat, jer bi mnogo više ljudi poginulo u bilo kojoj invaziji savezničkih snaga na Japan.
Lokalni đaci u Hirošimi, zajedno sa preživelima atomskog bombardovanja, obeležili su u subotu 77. godišnjicu eksplozije ceremonijom u gradskom parku mira, neposredno ispod epicentra eksplozije. Njima su se pridružili članovi japanske vlade i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
"Skoro 13.000 komada nuklearnog oružja se nalazi u arsenalima širom sveta", rekao je Gutereš delegatima na ceremoniji. "A krize sa ozbiljnim nuklearnim prizvukom brzo se šire — od Bliskog istoka do Korejskog poluostrva, do ruske invazije na Ukrajinu. Potpuno je neprihvatljivo da države koje poseduju nuklearno oružje priznaju mogućnost nuklearnog rata".
Domaćin G-7
Hirošima bi trebalo da bude domaćin samita G-7 sledeće godine. Japanski premijer Fumio Kišida obećao je okupljenima u Hirošimi: "Zajedno sa liderima G-7, ispred spomenika mira, potvrdićemo našu posvećenost da se ujedinimo u zaštiti mira".
Japanski ustav, napisan nakon poraza 1945, kaže da se "japanski narod zauvek odriče rata kao suverenog prava nacije". Međutim, ratna opasnost se približava obalama te zemlje.
Kineska pretnja
Kineske vojne vežbe velikih razmera, upotreba bojeve municije oko Tajvana poslednjih dana – kao očigledna osveta za posetu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajpeju prošle nedelje – izazvale su strah da Peking planira invaziju na ostrvo, za koju Peking tvrdi da deo njegove teritorije. Japan kaže da je nekoliko kineskih projektila lansiranih tokom vežbi sletelo u mora koja su deo njegove ekskluzivne ekonomske zone.
Na konferenciji za novinare u Hirošimi nakon ceremonije povodom godišnjice bacanja atomske bombe, premijer Kišida je rekao da vlada mora da odgovori na krizu na Tajvanu i u Ukrajini. "Drastično ćemo ojačati našu odbrambenu sposobnost", rekao je on novinarima.
Drastična promena
Uprkos decenijama vladine politike, nastojanje Japana da poveća potrošnju i kapacitete za odbranu ima sve veću podršku javnosti, kaže analitičar Tecuo Kotani, profesor globalnih studija na Univerzitetu Meikai u Tokiju i viši saradnik na Japanskom institutu za međunarodne poslove.
"Zbog ruske invazije na Ukrajinu, percepcija japanske javnosti o nacionalnoj bezbednosti dramatično se promenila. Japanci su veoma zabrinuti zbog kineske agresije", rekao je Kotani za Glas Amerike.
"A gledajući istraživanja javnog mnjenja, sve više ljudi sada podržava promenu ustava, kao i povećanje troškova za odbranu, pa čak i uvođenje japanskih sposobnosti za ofanzivne udare".
Strah od sukoba
Kotani je dodao da bi Japan mogao biti uvučen u bilo koji sukob oko Tajvana.
"Ubijeni (bivši japanski) premijer Šinzo Abe izjavio je da su bezbednost Tajvana i bezbednost Japana neodvojive zbog geografske blizine, kao i zbog toga što Japan na svom tlu ugošćuje američku vojsku", rekao je Kotani. "Dakle, japanski odbrambeni planeri su se pripremali za bilo koji scenario koji može uticati na japansku teritoriju".
Bombardovanje Hirošime i Nagasakija promenilo je stav Japana prema ratu i vojnoj moći. Sedamdeset sedam godina kasnije, zemlja mora da se suoči sa novom realnošću: moćnom, agresivnom Kinom koja je voljna i sposobna da projektuje svoju vojnu silu na pragu Japana.
