Tokom poslednjih dvadeset godina, američka vlada, američke kompanije i pojedinci udružili su se kako bi proučavali naopasnije bolesti na svetu, ali i pomogli da što više ljudi širom sveta dobije medicinsku negu za virus HIV i sidu, tuberkulozu, malariju i druge zarazne bolesti. Takvi napori imali su ogroman pozitivan uticaj. HIV virus u današnje vreme može da se preživi, broj napuštene dece koja imaju sidu je drastično opao, a u nekim zemljama, čitavi sistemi medicinske nege su promenjeni.
Evo kako je sida izgledala pre 25 godina. Nije postojao lek. Tretmani su bili ograničeni, a dijagnoza - smrtna presuda. Dvojica američkih lekara Erik Gusbi i Entoni Fauči bili su tu od samog početka i još rade na sprečavanju te bolesti. Dr Fauči je na čelu istraživanja side pri Nacionalnim institutima za zdravlje. Pod njegovim vođstvom, sada imamo mnogo bolje shvatanje te bolesti. Znamo kako da sprečimo njeno širenje i imamo tretmane koji su pretvorili sidu u hronično oboljenje.
“Možemo, u razumnoj budućnosti, predvideti generaciju bez side. To je veoma važan uticaj koji je stigao iz više izvora, ali pre svega iz istraživanja Nacionalnih instituta”, kaže Faluči.
Ambasador Gusbi je na čelu Kancelarije za globalnu zdravstvenu diplomatiju u američkom Državnom sekretarijatu. On je pomogao da zemlje u razvoju sagrade klinike i uspostave sisteme za lečenje side. Dr Gusbi kaže da te zemlje preuzimaju lidersku ulogu u planiranju zdravstvene nege kada se govori o lečenju drugih zaraznih bolesti, kao i hroničnih bolesti – poput visokog krvnog pritiska. Privatne grupe, kao što su Fondacija Ford i Fondacija Bila i Melinde Gejts takođe su pružile veoma važnu podršku.
“Ako možemo to da uradimo za sidu, možemo i za ostale bolesti, i to je trenutak u kojem mislim da smo sada. Usluge koje možemo da dodamo na već postojeću platformu za one koji su HIV pozitivni, ali i za one koji imaju druge bolesti koje nisu povezane sa HIV-om”.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti takođe su agencija koja deluje međunarodno i pruža veoma važno vođstvo u olakšavanju tereta bolesti. Dr Tomas Friden je njen direktor.
“Moramo da osiguramo da činimo sve što je u našoj moći da sprečimo male boginje i rubeolu, da umanjimo broj slučajeva meningitisa i bolesti koje izazivaju zagađena voda i okolina. Ali najpre moramo da pripremimo svet da sarađuje u sprečavanju raka, dijabetesa, srčanih oboljenja, srčanog udara, bolesti koje je moguće sprečiti, uz pomoć sredstava koje danas posedujemo”.
Bolesti se stalno menjaju. Nove se razvijaju. Stare mutiraju. Lekovi koji su ih nekada lečili nisu više delotvorni. Te promene prete zdravlju i bezbednosti svih nacija na svetu. I zato je medicinska saradnja danas više potrebna nego ikada ranije, što kaže i direktor Nacionalnih institute za zdravlje, dr Frensisa Kolinsa.
“Ideja da zdravlje može da bude ograničeno na jednu zemlju i da se tretira kao da nije povezano sa ostatkom sveta jednostavno više ne funkcioniše”.
Lekari navode da Sjedinjene Države treba da nastave svoje liderstvo u medicinskim istraživanjima i svoju saradnju sa drugim zemljama, kao ravnopravnim partnerima u globalnom zdravlju, radi dobrobiti za sve.
Evo kako je sida izgledala pre 25 godina. Nije postojao lek. Tretmani su bili ograničeni, a dijagnoza - smrtna presuda. Dvojica američkih lekara Erik Gusbi i Entoni Fauči bili su tu od samog početka i još rade na sprečavanju te bolesti. Dr Fauči je na čelu istraživanja side pri Nacionalnim institutima za zdravlje. Pod njegovim vođstvom, sada imamo mnogo bolje shvatanje te bolesti. Znamo kako da sprečimo njeno širenje i imamo tretmane koji su pretvorili sidu u hronično oboljenje.
“Možemo, u razumnoj budućnosti, predvideti generaciju bez side. To je veoma važan uticaj koji je stigao iz više izvora, ali pre svega iz istraživanja Nacionalnih instituta”, kaže Faluči.
Ambasador Gusbi je na čelu Kancelarije za globalnu zdravstvenu diplomatiju u američkom Državnom sekretarijatu. On je pomogao da zemlje u razvoju sagrade klinike i uspostave sisteme za lečenje side. Dr Gusbi kaže da te zemlje preuzimaju lidersku ulogu u planiranju zdravstvene nege kada se govori o lečenju drugih zaraznih bolesti, kao i hroničnih bolesti – poput visokog krvnog pritiska. Privatne grupe, kao što su Fondacija Ford i Fondacija Bila i Melinde Gejts takođe su pružile veoma važnu podršku.
“Ako možemo to da uradimo za sidu, možemo i za ostale bolesti, i to je trenutak u kojem mislim da smo sada. Usluge koje možemo da dodamo na već postojeću platformu za one koji su HIV pozitivni, ali i za one koji imaju druge bolesti koje nisu povezane sa HIV-om”.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti takođe su agencija koja deluje međunarodno i pruža veoma važno vođstvo u olakšavanju tereta bolesti. Dr Tomas Friden je njen direktor.
“Moramo da osiguramo da činimo sve što je u našoj moći da sprečimo male boginje i rubeolu, da umanjimo broj slučajeva meningitisa i bolesti koje izazivaju zagađena voda i okolina. Ali najpre moramo da pripremimo svet da sarađuje u sprečavanju raka, dijabetesa, srčanih oboljenja, srčanog udara, bolesti koje je moguće sprečiti, uz pomoć sredstava koje danas posedujemo”.
Bolesti se stalno menjaju. Nove se razvijaju. Stare mutiraju. Lekovi koji su ih nekada lečili nisu više delotvorni. Te promene prete zdravlju i bezbednosti svih nacija na svetu. I zato je medicinska saradnja danas više potrebna nego ikada ranije, što kaže i direktor Nacionalnih institute za zdravlje, dr Frensisa Kolinsa.
“Ideja da zdravlje može da bude ograničeno na jednu zemlju i da se tretira kao da nije povezano sa ostatkom sveta jednostavno više ne funkcioniše”.
Lekari navode da Sjedinjene Države treba da nastave svoje liderstvo u medicinskim istraživanjima i svoju saradnju sa drugim zemljama, kao ravnopravnim partnerima u globalnom zdravlju, radi dobrobiti za sve.