“Pad Srbije u pogledu sloboda očigledno je povezan sa Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića – koja grubo gazi institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast”, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike Noa Bajon, jedan od istraživača nevladine organizacije Fridom haus koja je objavila izveštaj “Sloboda u svetu 2020.” o političkim pravima i građanskim slobodama.
Srbija je u izveštaju svrstana među dvadeset devet država koje su zabeležile najveći pad prethodnoj deceniji. U delu tog dokumenta, koji se odnosi na Srbiju i Crnu Goru, navedeno je da su novinari, opozicioni političari kao i drugi za koje se smatra da predstavljaju neprijatelje vlasti suočeni su sa stalnim uznemiravanjima, zastrašivanjima, čak i nasiljem. Frustracija građana vlastima, koje odaju utisak nepomenjivosti bila je oličena u masovnim protestima u obe države, ali navodi Fridom haus, njihova okupljanja nisu donela neke značajne promene.
“Slučajevi kao Krušik prošle godine, u kome je otac ministra unutrašnjih poslova (Nebojša Stefanović prim.nov.) prodavao oružje iz državne fabrike oružja, za nas je jako alarmantan”, upozorava Noa Bajon iz Fridom Hausa. Dodaje i da zabrinjava uticaj vlasti na izborni proces.
“Radili su stvari da kompromituju slobodne i poštene izbore, isključili su opoziciju iz poslova vlade i obogatili su se koristeći državne resurse. Tako da se Srbija precizno može okarakterisati kao država čija je vlada sve manje i manje zainteresovana za demokratiju i smenjivost vlasti”, rekao je Bajon za Glas Amerike.
Istraživač nevladine organizacije Fridom haus kaže da su promatrali upotrebu javnih resursa u partijske svrhe.
"Nije da vladajuća stranka nije odgovorna za situaciju u kojoj će predstojeći izbori biti daleko od poštenih i idealnih, i posmatramo korišćenje i iskorišćavanje resursa državnih medija da se prenesu poruke koje su pogodne za vladajuću Srpsku naprednu stranku", zaključuje Bajon.
Kada je reč o Crnoj Gori - Bajon upozorava da tokom 2019. korupcija uzima maha u toj zemlji.
"Godina je počela takozvanom aferom „Koverat“ u kojoj je biznismen i bivši saveznik vladajuće Demokratske partije socijalista priznao da je ilegalno finansirao tu partiju mnogo godina, nakon čega su počeli masovni protesti na ulicama, koji nažalost nisu uspeli da izazovu bilo kakvu političku promenu", ukazuje istraživač Fridom hausa.
Posle toga, kako podvlači, zabeležili su i nedoslednosti u radu pravosudnog sistema.
"Zabrinuti smo zbog presude u slučaju takozvanog državnog udara, povezanog sa navodnim državnim udarom tokom izbora 2016. Takođe nas brine što je visoki predstavnik pravosuđa rekao da sudovi nemaju prava da preispituju odluke parlamenta kada su u pitanju imenovanja i razrešenja. To je jedan od početnih izazova za sistem kontrole i podele vlasti u demokratiji. Registrovali smo i pad u oblasti imovinkh prava, vezan za još jedan korupcionaški skandal čiji su glavni akteri bili zvaničnici Ministarstva održivog razvoja i turizma", rekao je Bajon za Glas Amerike.
Prema njegovim rečima Crna Gora je, u većoj meri od Srbije, država u kojoj vladajuća stranka pljačka državne resurse za svoj materijalni dobitak.
"To je duboko zabrinjavajuće i ne sme da se događa u demokratiji i u zemlji koja saradjuje sa Zapadom i koja je članica NATO", upozorava Bajon.
U izveštaju Fridom Hausa - većina država Zapadnog Balkana zadržalo je status delimično slobodnih - izuzimajući Hrvatsku koja je okarakterisana kao slobodna zemlja.
Od 195 svetskih država, njih 83 označene su kao slobodne, 63 delimično slobodne. Organizacija Fridom haus 49 zemalja i teritorija širom sveta označava neslobodnim. Među njima prednjače Sirija, Južni Sudan, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Libija i druge.
Demokratske vrednosti širom sveta su u opadanju – a posledice toga su očigledne ne samo u režimima označenim kao autoritarni, poput Kine, Rusije i Irana, već i u državama čije je obeležje očuvanje osnovnih prava i sloboda, ocenjeno je u izveštaju nevladine organizacije Fridom haus – “Sloboda u svetu 2020.” o političkim pravima i građanskim slobodama.
