Uprkos odredjenim pomacima, kada je reč o političkim pravima i slobodama na Balkanu - 2013. je bila godina stagnacije, izjavila je za naš program Silvana Habdank-Kolačkovska, direktor programa “Nacije u tranziciji” i analitičar Fridom Hausa za centralnu Evropu.
U izveštaju Fridom Hausa za 2013. godinu, zemlje Balkana svrstane su u slobodne i delimično slobodne. Medjutim, prema rečima Silvane Habdank-Kolačkovske, konstatovani su i problemi zajednički u celom regionu.
„Nažalost na Balkanu smo videli nešto što bih opisala kao stagnaciju. Imamo region koji, u celini, želi da se pridruži Evropskoj uniji, ali fundamentalni problemi – koji su najviše u domenu korupcije, koja je povezana sa organizovanim kriminalom ali ne uvek, korupcija unutar vlade, problemi sa javnim nabavkama, problemi sa nezavisnošću medija i veliki problemi u domenu nezavisnog pravosudja – u svim tim oblastima napredak je veoma slab širom regiona.“
Kada je reč o Srbiji, Kolačkovska ističe da su zabeleženi brojni pozitivni dogadjaji, kao što je napredak u odnosima sa susedima, istorijski dogovor sa Kosovom, i izvinjenje srpskog predsednika zbog uloge Srbije u masakru u Srebrenici. S druge strane, registrovani su neki problemi kao i u ranijim izveštajima.
“Srbija je rangirana kao slobodna zemlja, a njeni rejtinzi su medju srednjim ili nižim u poredjenju sa većinom zemalja Zapadne Evrope. Dobila je loše ocene u pitanjima vezanim sa korupcijom, nezavisnošću medija a ove godine joj je smanjena ocena za jedan poen zbog nesposobnosti vlade da zaštiti LGBT populaciju i paradu ponosa, što je treći put da je parada otkazana.”
Silvana Kolačkovska ističe da je takav trend u odnosu prema homoseksualnoj zajednici vidljiv na nivou čitavog regiona, ali da je odgovornost vlada da aktivno promovišu prihvatanje različitosti.
Kosovo je u izveštaju ocenjeno kao delimično slobodno, a ima veoma malo oblasti u kojima je dobilo ocene na nivou prosečne evropske zemlje, kaže Kolačkovska.
“Na Kosovu vidimo ekstremni vid problema koji su prisutni u celom regionu, uključujući Srbiju i Crnu Goru, ali dakle u težem obliku. Vladavina zakona je pod pritiskom, konstantno. Kosovo je dobilo mali pomak, od jednog poena, kao rezultat procesa izgradnje državnih institucija posle zvaničnog kraja nadgledane nezavisnosti, i zbog napretka u pregovorima sa Srbijom. Medjutim, svi ostali problemi su i dalje izvor velike zabrinutosti a reforma pravosudja još nije dokazana u praksi.”
Crna Gora je ocenjena kao slobodna. Nedavni napadi na novinare nisu uticali na njen ukupni rejting za prošlu godinu, ali Kolačkovska očekuje da bi mogli da utiču na izveštaj Fridom Hausa o slobodi štampe, koji sledi u maju, kao i naredni izveštaj za 2014.
“Ipak, ima još mnogo vremena da vlada, a još važnije pravosudni sistem, pokažu veću predanost zaštiti prava novinara.”
Na pitanje kakav efekat izveštaji Fridom Hausa imaju na lidere u regionu, Kolačkovska ističe da predstavnici vlasti ozbiljno primaju izveštaje i često dostavljaju dodatne podatke ako nisu zadovoljni odredjenim zaključcima ili negativnim rejtingom.
“Jasno je da je izveštaj važan, posebno u pregovorima sa Briselom o članstvu u EU, jasno je da se rejting iz izveštaja Fridom Hausa shvata ozbiljno. Da li se onda načine prave promene - mogu da komentarišem od slučaja do slučaja. Generalno rečeno, suviše često se promene sprovode samo na površini, mnoge države, posebno Srbija, imaju veoma dobre anti-korupcijske zakone na papiru ali je primena tih zakona slaba, i to je nešto što ne treba zanemariti.”
Zakoni se mogu doneti sa velikom pompom ali fokus svih treba da bude na implementaciji, zaključuje analitičarka Fridom Hausa.
U izveštaju Fridom Hausa za 2013. godinu, zemlje Balkana svrstane su u slobodne i delimično slobodne. Medjutim, prema rečima Silvane Habdank-Kolačkovske, konstatovani su i problemi zajednički u celom regionu.
„Nažalost na Balkanu smo videli nešto što bih opisala kao stagnaciju. Imamo region koji, u celini, želi da se pridruži Evropskoj uniji, ali fundamentalni problemi – koji su najviše u domenu korupcije, koja je povezana sa organizovanim kriminalom ali ne uvek, korupcija unutar vlade, problemi sa javnim nabavkama, problemi sa nezavisnošću medija i veliki problemi u domenu nezavisnog pravosudja – u svim tim oblastima napredak je veoma slab širom regiona.“
Kada je reč o Srbiji, Kolačkovska ističe da su zabeleženi brojni pozitivni dogadjaji, kao što je napredak u odnosima sa susedima, istorijski dogovor sa Kosovom, i izvinjenje srpskog predsednika zbog uloge Srbije u masakru u Srebrenici. S druge strane, registrovani su neki problemi kao i u ranijim izveštajima.
“Srbija je rangirana kao slobodna zemlja, a njeni rejtinzi su medju srednjim ili nižim u poredjenju sa većinom zemalja Zapadne Evrope. Dobila je loše ocene u pitanjima vezanim sa korupcijom, nezavisnošću medija a ove godine joj je smanjena ocena za jedan poen zbog nesposobnosti vlade da zaštiti LGBT populaciju i paradu ponosa, što je treći put da je parada otkazana.”
Silvana Kolačkovska ističe da je takav trend u odnosu prema homoseksualnoj zajednici vidljiv na nivou čitavog regiona, ali da je odgovornost vlada da aktivno promovišu prihvatanje različitosti.
Kosovo je u izveštaju ocenjeno kao delimično slobodno, a ima veoma malo oblasti u kojima je dobilo ocene na nivou prosečne evropske zemlje, kaže Kolačkovska.
“Na Kosovu vidimo ekstremni vid problema koji su prisutni u celom regionu, uključujući Srbiju i Crnu Goru, ali dakle u težem obliku. Vladavina zakona je pod pritiskom, konstantno. Kosovo je dobilo mali pomak, od jednog poena, kao rezultat procesa izgradnje državnih institucija posle zvaničnog kraja nadgledane nezavisnosti, i zbog napretka u pregovorima sa Srbijom. Medjutim, svi ostali problemi su i dalje izvor velike zabrinutosti a reforma pravosudja još nije dokazana u praksi.”
Crna Gora je ocenjena kao slobodna. Nedavni napadi na novinare nisu uticali na njen ukupni rejting za prošlu godinu, ali Kolačkovska očekuje da bi mogli da utiču na izveštaj Fridom Hausa o slobodi štampe, koji sledi u maju, kao i naredni izveštaj za 2014.
“Ipak, ima još mnogo vremena da vlada, a još važnije pravosudni sistem, pokažu veću predanost zaštiti prava novinara.”
Na pitanje kakav efekat izveštaji Fridom Hausa imaju na lidere u regionu, Kolačkovska ističe da predstavnici vlasti ozbiljno primaju izveštaje i često dostavljaju dodatne podatke ako nisu zadovoljni odredjenim zaključcima ili negativnim rejtingom.
“Jasno je da je izveštaj važan, posebno u pregovorima sa Briselom o članstvu u EU, jasno je da se rejting iz izveštaja Fridom Hausa shvata ozbiljno. Da li se onda načine prave promene - mogu da komentarišem od slučaja do slučaja. Generalno rečeno, suviše često se promene sprovode samo na površini, mnoge države, posebno Srbija, imaju veoma dobre anti-korupcijske zakone na papiru ali je primena tih zakona slaba, i to je nešto što ne treba zanemariti.”
Zakoni se mogu doneti sa velikom pompom ali fokus svih treba da bude na implementaciji, zaključuje analitičarka Fridom Hausa.
