Francuski predsednik Emanuel Makron ostao je usamljen na evropskoj sceni ove nedelje nakon što je rekao da se ne može isključiti mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu, a taj komentar je izazvao negodovanje drugih lidera.
Francuski zvaničnici su kasnije pokušali da razjasne Makronove primedbe i suzbiju reakcije, istovremeno insistirajući na potrebi da se pošalje jasan signal Rusiji da ne može da pobedi u Ukrajini.
Kremlj je upozorio da bi, ukoliko NATO pošalje vojsku, direktan sukob između alijanse i Rusije bio neizbežan. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da bi takav potez doveo svet u opasnost od globalnog nuklearnog sukoba.
Evo pogleda na Makronove komentare i njegovu strategiju.
Makronove izjave, reakcije saveznika
Makron je izneo mogućnost da zapadne vojske pomognu Ukrajini, govoreći na konferenciji za novinare posle sastanka 20 šefova evropskih država i drugih zapadnih zvaničnika u Parizu.
Makron je rekao da nije bilo konsenzusa o slanju trupa na zvaničan, odobren način, „ali u smislu dinamike, ništa se ne može isključiti“.
Tačan signal koji je Makron pokušavao da pošalje ostaje nejasan, ali „to nije rečeno slučajno“, rekao je Filips O'Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj.
„To bi moglo biti malo upozorenje“ Rusiji ili „može biti da bi se to moglo dogoditi, pa ljudi treba da se pripreme za to“, rekao je O'Brajen.
Makron je bio jasniji kada je govorio o evoluciji stavova evropskih lidera otkako je Rusija započela invaziju u februaru 2022. „Podsećam vas da su pre dve godine mnogi ljudi za ovim stolom govorili: ponudićemo vreće za spavanje i šlemove, a danas govore: treba da radimo brže i jače da dobijemo rakete i tenkove“.
Ubrzo posle toga, zvaničnici Nemačke, Poljske i drugih zemalja koje su učestvovale na sastanku u Parizu pokušali su da se distanciraju od Makronovih komentara, rekavši da neće slati trupe u Ukrajinu. Šef NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg, rekao je za Asošijeted pres da "nema planova za borbene trupe NATO-a" na terenu.
Francusko pojašnjenje
Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu rekao je da je u središtu diskusije o mogućem slanju zapadnih trupa u Ukrajinu bilo njihovo korišćenje za operacije razminiranja i vojne obuke, daleko od linija fronta, a ne „slanje da vode rat protiv Rusije“. On je rekao da iz diskusije nije došlo do konsenzusa.
Ministar spoljnih poslova Stefan Sežurn rekao je da ova vrsta vojnog prisustva neće „preći prag ratobornosti“.
Francuski diplomata koji je upoznat sa pariskim pregovorima i želi da ostane anoniman, rekao je da je cilj takođe bio da se „pošalje signal predsedniku Putinu da je to sada opcija i da ne može da računa na to da nijedan od ukrajinskih saveznika nikada neće biti raspoređen tamo”.
Makron „nije isključio nijednu opciju iz jednostavnog razloga: kao što smo videli, postoje razne stvari koje su bile isključene pre dve godine, ali danas više nisu“, rekao je anonimni diplomata.
Pariz je rekao da će se razgovori sa zemljama saveznicama nastaviti na sastancima evropskih ministara spoljnih poslova i odbrane koji će biti utvrđen kasnije.
Evolucija Makronovih stavova o Rusiji
Posle invazije Rusije na Ukrajinu, Makron je u početku držao otvorene kanale komunikacije sa Putinom.
On je u junu 2022. rekao da je ruski predsednik napravio „istorijsku grešku“, ali da svetske sile ne bi trebalo da „ponižavaju Rusiju, tako da kada borbe prestanu, možemo zajedno da izgradimo izlaz diplomatskim putem“. Ova primedba izazvala je oštre kritike Ukrajine i mnogih francuskih saveznika.
Makron je poslednji put razgovarao sa Putinom u septembru 2022; od tada je javno zauzeo oštriji stav.
Njegovi komentari u ponedeljak su očigledno imali za cilj da „zvone za uzbunu“, rekao je Fransoa Hajzbur, analitičar odbrane na Međunarodnom institutu za strateške studije sa sedištem u Londonu.
„Ipak, verovatno se nisu očekivali neki negativni efekti konferencije za novinare“, rekao je Hajzbur. „Stiče se utisak da su se (Francuzi) odvažili da budu različiti, uz rizik da budu pogrešno shvaćeni“.
Rusija viđena kao agresivni neprijatelj
Iznoseći svoj slučaj, Makron je izrazio zabrinutost zbog toga što je Rusija „postajala oštrija poslednjih meseci“.
On je naveo smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navalnog, represiju nad ruskom opozicijom i žestinu borbi duž linije fronta u Ukrajini.
Francuska vlada je nedavno otkrila da su ruske snage zapretile da će oboriti francuski osmatrački avion koji patrolira u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Crnog mora. I ranije ovog meseca optužila je Rusiju za širenje dezinformacija širom Evrope.
Kršenje ruku oko Rusije u Evropi dolazi usred zabrinutosti da će SAD odbiti podršku Ukrajini. Evropski zvaničnici su takođe zabrinuti da bi bivši predsednik Donald Tramp mogao da bude ponovo izabran kasnije ove godine i potencijalno promeni kurs američke politike na kontinentu.
„Naša bezbednost kao Evropljana je u pitanju“, rekao je Makron. „Da li svoju budućnost treba da delegiramo američkim biračima? Moj odgovor je ne, bez obzira na glasanje“.
Kakva god da je Makronova poruka bila, neki analitičari kažu da je on možda probušio isporuku.
„Makron želi da pošalje signal snage Rusiji. Ali da bi odvraćanje delovalo, ono mora da bude kredibilno“, rekla je Jana Puljerin, šefica berlinskog Evropskog saveta za spoljne odnose, međunarodnog trusta mozgova. „On je nepotrebno uneo potencijal za podelu u NATO-u".
