Francuska policija ispalila je suzavac na demonstrante u žutim prslucima na Šanzelizeu, koji protestuju zbog visokih troškova života u Francuskoj.
Zamenik ministra za unutrašnje poslove Loran Nunez procenjuje da je oko 8.000 demonstranata izašlo na ulice Pariza a stotine su uhapšene. On dodaje da je oko 31.000 ljudi protestovala širom Francuske, što je sličan broj onom od prethodnog vikenda.
Pripremajući se za četvrtu nedelju nasilnih protesta, Francuska je zatvorila Ajfelovu kulu i druge turističke atrakcije u prestonici a mobilisane su desetine hiljada policajaca.
Mnoge prodavnice u Parizu su zatvorene a navučene rešetke preko izloga da bi se izbeglo razbijanje i pljačke a policija je blokirala mnoge od gradskih bulevara.
Više od 89.000 policajaca je raspoređeno širom zemlje, u odnosu na 65.000 prošlog vikenda, kada su protesti zbog povećanja poreza prerasli u nerede u kojima je povređeno više od 130 osoba.
Policija je rasporedila oklopna vozila u centru Pariza i uklonila sa ulica sav materijal koji je mogao da se koristi kao oružje ili projektili tokom demonstracija, uključujući stolice i stolove iz bašta kafića.
Predsednik Emanuel Makron je u petak uveče nenajavljeno posetio grupu pripadnika specijalne policije za suzbijanje nereda, nadomak Pariza, da im se zahvali na radu.
Protesti su izbili u novembru zbog povećanja cena goriva, što je deo Makronovog plana borbe protiv globalnog zagrevanja.
Američki predsednik Donald Tramp tvitovao je u subotu da Pariski sporazum, globalni pokušaj da se smanji globalno zagrevanje počevši od 2020. "ne funkcioniše tako dobro što se tiče samog Pariza" i da "ljudi ne žele da plaćaju velike sume novca da štite životnu sredinu."
Od početka protesta u novembru, četvoro ljudi je nastradalo u nesrećama povezanim sa protestima. Iako je Makron odustao od povećanja poreza na gorivo, demonstranti su izneli nove zahteve o drugim elementima njegove ekonomske politike koji, kako kažu, idu na štetu radnicima, penzionerima i studentima.
Vladini zvaničnici brinu da bi repriza prošlonedeljnog nasilja mogla dad oslabi ekonomiju i ugrozi opstanak vlade. Zvaničnike brinu i ultradesničarske, anarhističke i anti-kapitalističke grupe poput "Crnog bloka" koje su se uključile u protest "žutih prsluka". Pokret žutih prsluka nazvan je po bezbednosnim prslucima koje francuski vozači moraju da nose u svojim vozilima.
Ovonedeljni protesti su pokazali veliku ogoročenost stanovnika ruralnih predela Francuske koji smatraju da Makron, bivši investicioni banker, nema sluha za probleme srednje klase i radnika.