Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova kako bi se postigao održivi mir u regionu – mišljenje je koje se iznosi u izveštaju Programa za izgradnju mira i prava Instituta za studije ljudskih prava Univerziteta Kolumbija. Autor izveštaja Dejvid Filips, u razgovoru za albansku redakciju Glasa Amerike, objašnjava predloge iznete u izveštaju i, kako navodi, “scenario u kojem svi pobeđuju” a prema kojem bi priznanje kosovske nezavisnosti dovelo do normalizacije svih bilateralnih pitanja i integracije i Srbije i Kosova u evroatlantske institucije.
Dijalog Beograda i Prištine do sada se svodio na male korake, ali treba da se koncentriše na priznavanje Kosova od strane Srbije, ističe profesor Univerziteta Kolumbija, Dejvid Filips.
Ako Srbija želi da uđe u EU, poglavlje 35 je kristalno jasno. Beograd neće načiniti napredak ka članstvu u EU dok ne prizna Kosovo, što je osnova za normalizaciju. Kosovo i Srbija treba da pregovaraju sa Briselom u pogledu članstva u EU i dve zemlje treba da uđu u EU zajedno, u isto vreme. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je Srbe da se suoče sa realnošću i pozabave kosovskom situacijom. Naravno da je teško pregovarati o priznavanju Kosova od strane Srbije ali se to mora dogoditi, jedini put napred je da Srbija prizna Kosovo, to je ključno za napredak.”
U izveštaju se navodi da Vlada Kosova treba da zauzme sveobuhvatan pristup integraciji kosovskih Srba i osigura da se njihova prava u potpunosti štite i promovišu.
“Međutim, pre svega, međunarodna zajednica mora da učini više. EU je bila vodeći akter u medijaciji. Preporučujemo snažniju ulogu SAD. Važno je da Vašington bude u potpunosti uključen, a međunarodni medijatori rade na rešenju.”
Filips predlaže da se promeni format dijaloga, jasno definišu teme pregovora i postavi rok kao i da se angažuju ugledni međunarodni pregovarači.
“Predlažemo rok od 18 meseci uz mogućnost produžetka tog roka na još šest meseci ali ne više od toga. EU bi trebalo da postavi specijalnog izaslanika za medijaciju. Federika Mogerini i dalje može da igra ceremonijalnu ulogu ali potreban je iskusni pregovarač da preuzme vodeću ulogu. Preporučujemo da Volfgang Šojble bude ta osoba. Takođe preporučujemo da SAD imenuju specijalnog izaslanika za dijalog, a verujemo da Kondoliza Rajs, koja ima iskustva na Balkanu i vrlo je uvažena – može da efikasno radi u timu sa Šojbleom da se okončaju ti pregovori.”
Integracija u Evropu je jasan podsticaj i za Srbiju i Kosovo da pristupe implementaciji dijaloga. Međutim u svetu ograničenih resursa i višestrukih globalnih kriza, šta je podsticaj za EU I SAD da pojačaju svoj angažman?
“Rusija je trenutno uspostavila novu liniju fronta u svom hladnom ratu sa zapadom a ona se nalazi na Zapadnom Balkanu. Prema nekim navodima, uspostavila je obaveštajnu bazu u Nišu i prebacuje sofisticirano oružje u Srbiju. SAD žele da ojačaju partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, kao i sa Srbijom. Ako SAD imaju strateške interese u tom delu sveta, mogu da izvrše svoj uticaj kroz snažniju ulogu u dijalogu Kosovo-Srbija. Samo uz američki angažman će taj proces krenuti napred.”
Profesor Filips podseća da Rusija ima svoje interese na Balkanu.
“Vladimir Putin govori o jedinstvu Slovena, jedinstvu pravoslavaca, ali u suštini, Rusiju uopšte ne zanima srpski narod. Ona samo manipuliše tim pitanjem kako bi potkopala zapadni uticaj i pokušala da ograniči ulogu NATO-a na Zapadnom Balkanu. Građani Srbije treba da uvide da im je budućnost uz Evropu i Zapad. Mogu da krenu napred sa evroatlantskim aspiracijama ako razreše nesuglasice sa Kosovom. Rusija neće biti tu da pomogne Srbiji. Ona samo manipuliše Srbima, građani to treba da shvate tu činjenicu i približe se više Zapadu.”