Srbija je sigurna zemlja za ratne zločince, koji se slobodno kreću u javnosti, stari slučajevi se otežu, javnost u Srbiji 13 godina nije imala prilike da vidi niti jedno svedočenje u procesima za ratne zločine, a prema istraživanju veliki broj ljudi ne ume da navede ni jedan predmet koji se sada procesuira, niti da navede ime neke institucije koja se bavi procesuiranjem tih zločina. Sve to ozbiljno ugrožava vladavinu prava u Srbiji, rečeno je u četvrtak prilikom predstavljanja izveštaja Fonda za humanitarno pravo o suđenjima za ratne zločine tokom prošle godine.
Milica Kostić, direktorka pravnog programa FHP, rekla je da u Srbiji “postoji glorifikacija ratnih zločinaca”, a da osuđenici za ratne zločine imaju liberalniji režim u zatvoru, "što pokazuje odnos države prema ratnim zločinima".
Činjenica da je Srbija godinu i po dana bila bez tužioca za ratne zločine usporila je proces ispunjenja pravde i suočavanja sa prošlošću i pokazala nedostatak političke volje da se ratni zločini procesuiraju efikasno i pravično.
"Ne vidimo dovoljno političke volje u reformi i unapređenju oblasti vladavine prava, a to nam je potrebno u procesu pridruživanja EU i ostvarenju ciljeva poglavlja 23", kazala je predstavnica Fonda za humanitarno pravo Milica Kostić, govoreći o nacionalnoj strategiji u toj oblasti i o sprovođnju akcionog plana za poglavlje 23 koje se bavi pravosuđem u procesu pridruživanja Srbije EU.
Ona je kao problem navela i "glorifikaciju" ratnih zločinaca, a kao primere je navela prijem za Momčila Krajišnika i promociju knjige Veselina Šljivančanina.
Manjak volje i želje da se procesuiranje ratnih zločina okonča pokazuje i nedostatak kapaciteta samog Tužilaštva, ocenila je Milica Kostić i iznela podatak da u toj pravosudnoj instituciji ima pet zamenika tužioca, a trebalo bi da ih ima sedam. Mere štednje uvedene na državnom nivou uticale su i na rad Tužilaštva.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, rekao je da je nedavnim izborom nove tužiteljke Snežane Stanojković učinjen veliki korak napred. "Imamo dovoljno instrumenata da krenemo dalje", kazao je Vekarić, iako su se pre izbora Stanojkovićeve u javnosti mogle čuti oštre kritike po pitanju njenih profesionalnih kvaliteta, iskustva, kao i izloženog plana rada (link).
Vekarić je rekao da je mali broj optužnica posledica i nedovoljnog kapaciteta, a povodom velikog broja predmeta koji se još nalaze u predistražnom postupku, rekao je da će većina tih predmeta "vrlo brzo biti rešena na neki način".
Regionalna saradnja, prema njegovoj oceni, je "himna" koje se treba držati kako bi se ratni zločini što efikasnije rešavali pred institucijama. Sa tužilaštvima Bosne i Hrvatske postoji jako dobra saradnja, ali to nije slučaj sa Kosovom, kazao je. "Često su tenzije na drugom nivou i nemaju veze sa pravosuđem, nego sa politikom", kazao je Vekarić.
Autorka godišnjeg Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji Marina Kljaijić kao probleme istakla je odugovlačenje postupaka za ratne zločine i pogoršan tretman svedoka i žrtava, prenosi Beta. Jedan od uzroka je i to što svedoci prama novim pravilima nadoknadu troškova mogu da dobiju jedino naknadno i preko bankovnih računa, što mnoge na kraju i onemogući da izađu na ročište.
"Ima svedoka koji žive u siromaštvu ili imaju zdravstvenih problema. Neka suđenja su ugrožena i blokirana zato štoimamo svedoke koji ne mogu da dođu pred sud", kazala je Kljajić.
Ona je ukazala i na to da u predistražnom postupku postoji oko 800 predmeta i da ako se nastavi ovakvim tempom za 10 godina neće biti rešeno ni 10 odsto slučajeva.
Građani neobavešteni o suđenjima, javnost nezainteresovana
Javnosti je predstavljen izveštaju Fonda za humanitarno pravo u kome se kao problemi pominju i slaba vidljivost suđenja i nezainteresovanost javnosti za njihov tok.
U Izveštaju se kazuje i da poslednja istraživanja pokazuju da većina građana u Srbiji nije u stanju da navede niti jedan predmet ratnih zločina koji se procesuira pred domaćim sudovima, niti da navede neku od institucija koje u tome učestvuju.
U FHP-u podsećaju da Akcioni plan za Poglavlje 23 u okviru pregovora o pristupanju Srbije EU, kao i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, predviđaju niz aktivnosti koje se odnose na vidljivost suđenja za ratne zločine, međutim, one nisu implementirane.
FHP ističe u Izveštaju i to da uprkos zakonskom okviru koji to omogućava, za više od 13 godina procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, javnost nije imala priliku da vidi nijedno svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka ratnih zločina koji učestvuju u ovim predmetima, niti izricanje neke presude.
Slabo medijsko interesovanje za suđenja ratnih zločina takođe odslikava odnos vlasti i društva prema ovoj temi, rekla je novinarka lista "Danas" Jelena Diković. "Lako se može zaključiti zašto su suđenja praktično nevidljiva. Imajući u vidu značaj televizije za informisanje, FHP stalno ukazuje da za više od 13 godina procesuiranja ratnih zločina u Srbiji javnost nije imala priliku da vidi nijedno izricanje presude, svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka ratnih zločina", kaže Diković.
Po podacima FHP-a za 2016 godinu Odeljenje za ratne zločine u Beogradu donelo je prvostepene presude u u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice. Apelacioni sud doneo je šet odluka po žalbama na presude Višeg suda, pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude.
Potvrđeno je osam optužnica Tužilaštva za ratne zločine protiv ukupno 15 osoba zbog ratnog zločina.