Srbija i Crna Gora su jedine zapadnobalkanske države koje su dobile jasan vremenski okvir o mogućem prijemu u EU - 2025. godina - i može se postići ako ove dve zemlje budu napredovale u procesu reformi.
"Pregovori o pristupanju su u toku sa Crnom Gorom i Srbijom. Sa snažnom političkom voljom, pružanjem realnih i održivih reformi i definitivnim rešenjima sporova sa susedima oni bi potencijalno bili spremni za članstvo u perspektivi do 2025. godine", stoji u Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan.
Dokument nazvan "Kredibilna perspektiva proširenja i pojačano angažovanje EU sa Zapadnim Balkanom" predstavili su evropski komesar nadležan za proširenje Johannes Hahn i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Frederikom Mogherini.
Za šeficu evropske diplomatije, današnja strategija potvrđuje da je proces kretanja Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji nepovratan, ali je navela kako "2025. nije ciljni datum, nije krajnji rok, to je realna perspektiva".
"Ova strategija nam svima daje zajedničku, jasnu, nedvosmislenu, verodostojnu i konkretnu perspektivu evropskih integracija za svakog od naših šest partnera. Sledeći meseci neće biti samo intenzivni, već su takođe ključni kako bi se obezbedilo da se iskoristi ova istorijska i jedinstvena prilika", poručila je Mogherini.
Ona je navela da je "sporazum Srbije i Kosova moguć do kraja našeg mandata (2019 op.a.)".
- Veber: EU neće dugo čekati na sporazum Beograda i Prištine
- Krasnići: Isključivanje Kosova veliki rizik za EU
Za komesara za proširenje danas objavljeni dokument potvrđuje da su vrata EU otvorena za Zapadni Balkan, te da je briselska ponuda "iskrena".
"Sa novim pristupom, podržanim konkretnim merama, mi jačamo proces proširenja koji zahteva kredibilne napore i reforme, posebno u cilju jačanja vladavine prava", naglasio je komesar Hahn.
Osim Srbije i Crne Gore, koje od danas imaju imaju formalne indikativne datume za pristupanje u EU, ostale zemlje regiona od ove strategije dobijaju jedino perspektivu za evropske integracije bez kalendarskih rokova.
Albanija i Makedonija bi eventualno mogle dobiti datum početka pristupnih pregovora, Bosna i Hercegovina bi eventualno mogla postati kandidat, a Kosovo dobija mogućnost "napretka na evropskom putum kada to dopuste objektivne okolnosti".
Strategija objašnjava korake koje Crna Gora i Srbija moraju preduzeti kako bi završili proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine, uz opasku da bi i ostali (u regionu) mogli da ih "sustignu".
"Ova perspektiva će na kraju zavisiti od snažne političke volje, pružanja realnih i održivih reformi i definitivnih rešenja u sporovima sa susedima", stoji u dokumentu.
- Zaharieva: EU nije dovoljno prisutna na Zapadnom Balkanu
- Picula: Nije EU ta koja se želi pridružiti BiH, obrnuto
Pitanje bilateralnih odnosa zauzima važan prostor u dokumentu. S tim u vezi EU ponavlja da neće primiti nove članice ako prethodno nisu rešeni svi bilateralni sporovi.
U skladu s tim, dijalog između Srbije i Kosova, iz briselske perspektive, je veoma važan za celi region. U strategiji se poručuje da bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine, "ne može postojati trajna stabilnost u regionu".
U strategiji se naglašava da treba "hitno zaključiti sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji".