Ekstremne vrućine u regionu Mediterana nastavile su da izazivaju požare, a tokom posljednjih dana u Alžiru, Grčkoj, Italiji i Turskoj poginulo je na desetine ljudi. Vremenski sistem pod nadimkom "Lucifer" postigao je rekordne temperature i u četvrtak se polako kretao prema zapadu prema Španiji i Portugalu.
Meteorološka stanica u blizini grada Sirakuze na jugoistoku Sicilije registrovala je u sredu najveću zabeleženu temperaturu u Evropi, 48,8 stepeni Celzijusovih. Zapisnik je tek trebalo da verifikuje Svetska meteorološka organizacija.
Vatrogasne ekipe su saopštile da su šume i polja, ispečene od žege usled velike vrućine, lako zapaljive stvarima poput odbačene cigarete ili koncentracije sunčevih zraka u krhotini stakla.
Zastrašujući prizori
Noću su brda jugoistočne Sicilije osvetljena plamenom. Bio je to zastrašujući spektakl za stanovnike drevnih planinskih sela.
"Naš mali grad je zaista bio zahvaćen požarom. To je katastrofa. Čitav park Kalaforno i okolina su izgoreli", rekla je Đovana Licitra, stanovnica Đaratane. "Proživljavamo neke zaista tužne trenutke jer je naša zemlja pretrpela veoma ozbiljan gubitak. I proći će mnogo vremena pre nego što se vrati nekadašnji sjaj".
Na grčkom ostrvu Evija vazduh je bio ispunjen oštrim dimom, često probijnim niskoletećim vatrogasnim avionima koji su na plamen bacali vodu. Vatrogasne ekipe su doputovale iz cele Evrope, pa čak i iz Rusije i Egipta. Ali za mnoge stanovnike bilo je prekasno.
"Danas imamo mnogo aviona koji ispuštaju vodu, ali je trebalo da budu ovde od prvog dana. Šteta je sada prevelika, nažalost", rekao je Dimitris, stanovnik ostrva.
Vrućina je takođe izazvala velike požare i u Alžiru, u kojima je navodno poginulo najmanje 69 ljudi. Agencije za pomoć saopštile su da je više od 600 porodica ostalo bez krova nad glavom. Alžirski premijer Aimen Benabderahmane posetio je u četvrtak neke od pogođenih regija i obećao dalju pomoć vlade.
Naučnici su rekli da bi vlade trebalo da se bolje pripreme za dalje ekstremne vremenske uslove.
To je zaista užasno, i nažalost, ovo je samo početak smrti od vrućine i vlage koju ćemo videti, što možemo pripisati direktno klimatskim promenama koje su uzrokovali ljudi", rekao je za Glas Amerike Ilan Kelman, profesor za izučavanje katastrofa i zdravlja na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
"Kada smo do ovog nivoa od 45 stepeni (Celzijusovih) i više, kada se ovo nastavlja neko vreme i kada dodamo vlažnost, zaista je jedini način da to prođemo, nažalost, hlađenje u zatvorenom prostoru", rekao je Kelman. "I većina ljudi to nema. Mnogi ljudi to ne mogu priuštiti. Takođe imamo izazov da bi čak i ako bi svi dobili pristup i mogli to sebi da priušte ili bi im pomogli, to bi preopteretilo sistem napajanja. Videli bismo nestanke struje".
Ekonomski poremećaji
Osim neposredne opasnosti po život, ekstremni vremenski uslovi remete redovan život i čitavu ekonomiju, kaže Kelman.
"Kada je prevruće da bismo bili napolju, nećemo imati ljude da obrađuju polja", dodao je on. "Nećemo imati ljude koji beru useve i šalju ih na preradu na rafove naših supermarketa. Do izgradnje ne može doći. Šta radimo sa popravkama infrastrukture koje zahtevaju da ljudi budu napolju kada je jednostavno prevruće da bi bili napolju?"
Vremenski sistem se polako kreće ka zapadu, prema Španiji i Portugalu. Socijalni radnici proveravali su najugroženije stanovnike, uključujući i starije osobe.
"Vremenski fenomeni koji nastaju klimatskim promjenama doprinose ovoj ranjivosti. Ovo zahtijeva više brige i pažnje, a dovodi ih u još veći rizik", rekla je za Rojters socijalna radnica iz Madrida Klara Garsija.
U međuvremenu, na severu Turske, obilne kiše izazvale su katastrofalne poplave poslednjih dana, odnevši automobile i zgrade i pokrenuvši klizišta - što je ponovilo scene iz Nemačke i Belgije prošlog meseca.
Naučnici su rekli da je to pokazalo hitnost borbe protiv klimatskih promena. Ali kratkoročno, oni su upozorili da su ekstremni vremenski uslovi sve češći i rekli da se čovečanstvo mora prilagoditi najbolje što može.
U izveštaju su korišćene neke informacije Rojtersa.
