Realna pojedinačna potrošnja u Srbiji protekle godine bila je manja od polovine prosečne potrošnje u EU - na 45 odsto, a bruto domaći proizvod po stanovniku tek je na 36 odsto proseka zemalja članica EU, saopštio je u četvrtak Eurostat, sajt kancelarije za statistiku Evropske unije sa sedištem u Briselu, koji prati situaciju u zemljama Unije, zemljama u okruženju i zemljama kandidatima za članstvo.
Prema podacima Erostata, individualna potrošnja i BDP u Srbiji nisu se bitno menjali od 2015. godine, odnosno potrošnja je pala za jedan procentni poen - sa 46 odsto kolika je bila 2015. i 2016. U isto vreme, BDP je pre tri godine bio na 36 odsto evropskog proseka, 2016. na 37 odsto, da bi prošle opet pao za jedan procentni poen - na 36 odsto.
U zemljama članicama Evropske unije stvarna potrošnja po glavi stanovnika značajno varira, od 54 do 132 odsto proseka EU, a BDP po glavi stanovnika od 49 odsto do čak 253 odsto.
Kada je reč o zemljama koje su kandidati za članstvo, najveći realnu individualnu potrošnju beleži Turska sa 68 odsto od EU proseka, u Crnoj Gori ona je na 56 odsto, u Makedoniji 41 odsto, Albaniji 39, a u Bosni i Hercegovini, koja još nema status kandidata, potrošnja je 41 odsto proseka EU.
U Crnoj Gori je i 2016. stvarna individualna potrošnja bila na 56 odsto, dok je 2015. bila 54 odsto. BDP po glavi stanovnika u Crnoj Gori je porastao sa 42 odsto 2015. na 44 odsto 2016. i na 46 odsto 2017.
Makedonija je prošle godine imala BDP po glavi stanovnika 36 odsto, a Albanija 30 odsto, dok je u BiH bio 32 odsto proseka EU.
Zemlje iz Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), koje nisu članice EU, imaju natprosečnu individualnu potrošnju u odnosu na EU: Norveška 127 odsto, Švajcarska 124 odsto i Island 117 odsto. Te zemlje imaju i veći BDP po stanovniku: Norveška 146 odsto proseka EU, Švajcarska 156 odsto i Island 130 odsto.
Kada je reč o članicama EU, najveću stvarnu individualnu potrošnju ima Luksemburg 132 odsto, a slede Nemačka sa 122 odsto i Austrija sa 117 odsto. Najniža je u Bugarskoj 54 odsto, Madjarskoj i Hrvatskoj 62 odsto. Slovenija je po stvarnoj individualnoj potrošnji sa 77 odsto izmedju Malte i Grčke.
Najbliže su proseku Italija sa 98 odsto i Francuska sa 108 odsto.
Po glavi stanovnika ubedljivo najveći BDP ima Luksemburg sa 253 odsto, mada Eurostat to tumači statističkom igrom brojeva, pošto u Luksemburgu ima puno radnika iz drugih zemalja koji doprinose BDP-u te države, ali ne ulaze u stanovništvo koje se uzima u obzir pri računanju BDP-a po glavi stanovnika.
Od ostalih zemalja najveći BDP po stanovniku ima Irska sa 181 odsto proseka EU. Slede Holandija i Danska sa 128 odsto, Austrija sa 127 odsto i Nemačka sa 124 odsto. Najmanji BDP po stanovniku imale su Bugarska 49 odsto, zatim Hrvatska 62 odsto i Rumunija 63 odsto proseka EU.