“Evropska unija očekuje poštovanje sporazuma svih strana o posetama zvaničnika koji je postignut u okviru dijaloga Beograda i Prištine”, saopštila je Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, povodom odluke kosovskih vlasti da zvaničnicima Srbije zabrane posete Kosovu.
Kocijančić je dodala i da su zvaničnici u Briselu u kontaktu sa predstavnicima dvaju strana u vezi sa tim pitanjem.
Odluku o zabrani poseta zvaničnika Srbije donelo je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova. Objavio je društvenoj mreži Fejsbuk Jetljir Zuberaj, šef kabineta kosovskog ministra spoljnih polova Bedžeta Pacolija. Kako se navodi u objavi odluka je doneta, između ostalog, i zbog hibridnih pretnji Srbije prema Kosovu, propagande i lažnih vesti, kao i pokušaja insceniranja humanitarne krize na severu Kosova tako što su privrednici naterani da zatvore preduzeća zbog političkih ciljeva Beograda.
U postu koji je objavio Zuberaj piše i će zabrana trajati sve dok se, kako je navedeno, takvo ponašanje Srbije ne promeni.
Odluka kosovskih vlasti naišla je na oštru reakciju zvaničnog Beograda. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je, u izjavi za beogradske Večernje novosti, ocenio da je potez Prištine šamar pre svega Evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici.
“Koja sramno ćuti na kršenje svih civilizacijskih normi koje godinama sprovode Ramuš Haradinaj i Hašim Tači. Pošto su naš narod na Kosovu i Metohiji ostavili bez lekova i hleba, braneći svoje sulude takse, ovom zabranom praktično žele da ga još više izoluju od bilo kakvog uticaja Beograda”, rekao je Dačić.
Inače, šef srpske diplomatije nalazi se u poljskom gradu Poznanju gde učestvuje na samitu zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije u okviru Berlinskog procesa stabilizacije i pridruživanja regiona EU. Tamo se, između ostalog, u jeku nove krize Beograda i Prištine, fotografisao sa svojim kosovskim kolegom Bedžetom Pacolijem i ministrima spoljnih poslova Bugarske i Severne Makedonije Ekaterinom Zaharievom i Nikolom Dimitrovim.
U sličnom tonu poput Dačićevog je stav Marka Đurića, šefa Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, koji je rekao da će odluka Prištine biti povod za snažniju diplomatsku aktivnost Beograda.
"Odluka Prištine je poslednji klin u mrtvački sanduk ideje o dijalogu, stravičan šamar međunarodnoj zajednici, udar na temelj slobode kretanja i sve evropske principe", rekao je Đurić.
Srpska lista, politička organizacija Srba sa severa Kosova bliska vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saopštila je da će se prilike na Kosovu dodatno destabilizovati.
“Sada već po pravilu, nažalost, nema reakcije međunarodne zajednice, kao ni njihovih predstavnika u Prištini. Akcije Prištine unazad godinu dana predstavljaju sinhronizovanu, dobro planiranu akciju, sa ciljem destabilizacije prilika na terenu i getoizacije srpskog naroda, sa namerom da se on stavi u takve nehumane uslove kako bi napustio prostor Kosova i Metohije", navodi se u saopštenju Srpske liste.
Dogovor o posetama zvaničnika Srbije i Kosova počeo je da se primenjuje 1. decembra 2014. godine.
Pregovori Beograd i Prištine, čiji je posrednik Evropska unija, u zastoju su od novembra 2018. godine kada su kosovske vlasti uvele takse od sto odsto na uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine – kao reakciju zbog kampanje srpskih vlasti da blokiraju prijem Kosova u Međunarodnu policijsku organizaciju (INTERPOL) i Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), ali i nastojanja da kod pojedinih svetskih država, koje su priznale nezavisnost Kosova, izdejstvuju povlačenje priznanja.
Svrha dijaloga Srbije i Kosova je sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa dve strane – što je i jedan od uslova za njihov napredak na putu evrointegracija.
Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine. Pod međunarodnom upravom je bilo od juna 1999. godine kada su se vojno-policijske snage tadašnje Jugoslavije, nakon sukoba sa snagama Oslobodilačke vojske Kosova i NATO intervencije, povukle sa tog područja.
