Sjedinjene Države nadaju se napretku dijaloga Kosova i Srbije čiji je nastavak planiran u avgustu, izjavio je Gabrijel Eskobar - specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan.
Eskobar: Podržavamo izmene koje je nametnuo Šmit
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je institucija specijalnog izaslanika u BiH, koju predvodi Kristijan Šmit, važan deo Dejtonskiog sporazuma i da ima punu podršku Sjedinjenih Država.
“Mandat mu dozvoljava da nameće rešenja kada je to potrebno. Neprestano sarađujemo sa njim u nastojanju budu primenjene neke od odluka koje je doneo, kako bismo bili sigurni da se ostvaruje veća stabilnost i mogućnosti za integraciju, imajući u vidu nedavnu odluku o nametanju promena u izbornom procesu. Podržavamo izmene jer će eliminisati govor mržnje, regulisati upotrebu javnih resursa u partijsku korist i stvoriti ransparentnost u procesu. Ono sa čime nisam saglasan je retorika pojedinih političkih partija. Izbore treba koristiti kao koncept za jačanje demokratije i stvaranje mirne tranzicije vlasti među izabranima i onih koji nisu”, poručio je Eskobar – dodavši da SAD odbacuju bilo kakve reference koje se odnose na sukobe i rat.
“Moram još jednom da ponovim – neće biti rata u Bosni i Hercegovini neće biti. Mi i međunarodna zajednica ujedinjeni smo u nastojanjima da omogućimo bezbednost čitave Bosne i Hercegovine. Raspolažemo mirovnim snagama koje će ostati rasporefđene. Ohrabrujem sve lidere političkih stranaka na svim stranama da se uzdrže od takve retorike”, zaključio je Gabrijel Eskobar.
Eskobar je, na virtuelnom brifingu za novinare, poručio da SAD potpuno podržavaju dijalog i da veruju da su dve strane blizu postizanja nekoliko dogovora.
“Verujemo da postoji trajno rešenje koje zahteva Briselski sporazum u vezi sa registarskim tablicama, kao i da smo blizu sprovođenja Mape puta o sprovođenju dogovora o energetici sever Kosova. Strane su blizu primene sporazuma o nestalim osobama. I nadam se da će to uskoro potpisati. I kao što je sekretar Blinken preneo predsednici i premijeru Kosova dok su bili u Vašingtonu, treba da počnemo diskusija o Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Dogovorena je, Ustavni sud dao je smernice – i mi bismo želeli da se sa time napreduje tako da ne bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova i ne stvara probleme funkcionalnosti”, rekao je Eskobar.
Američki zvaničnik istakao je da su Sjedinjene Države u vezi sa tim pitanjem u potpunosti usklađene sa kolegama iz Evropske unije.
“Jasno je da je Zajednica ranije dogovorena, zato se o tome mora razgovarati. Međutim, ona ne bi trebalo da bude država u državi. Postoje brojni evropski modeli u kojima manjine mogu da zaštite kulturno nasleđe i jezik u okviru Ustava. Zato bismo želeli da neki od tih primera budu iskorišćeni kao vodič za napredak u primeni Zajednice. Nadam se da će se o tome možda razgovarati u Briselu kasnije tokom meseca”, ukazao je američki zvaničnik.
Upitan da li je odlaganje primene odluke kosovskih vlasti o registarskim tablicama i ulazno-izlaznom režimu na Kosovo za građane Srbije odlaganje problema, a ne rešenje, Eskobar je odgovorio da se ne radi samo o pukom odlaganju.
“Rekao bih da je to prilika da se stvori trajno rešenje koje će doprineti regionalnom povezivanju i stabilnosti. Prethodni sporazum bio je privremen i vremenski ograničen. Očekujemo da Srbija uputi predlog za dugoročno rešenje. Nadamo se tome, ali i široj diskusiji o tome kako bi dve zemlje mogle krenuti napred u stvaranju mogućnosti za bolje odnose, slobodu kretanja i veću integraciju u Evropu. Mislim da će ovaj mesec biti prilika da se ostvari naperdak u širim pitanjima dijaloga, a ne samo u vezi sa registarskim tablicama”, rekao je Eskobar.
Upitan o mogućem kompromisu koji bi dve strane u vezi sa registarskim tablicama mogle postići – Ekobar je odgovorio da bi o tome odluku trebalo da donesu Srbija i Kosovo.
“Mislim da je to svrha dijaloga uz pomoć Evropske unije. Tačno je da Briselski sporazum sadrži smernice o slobodi kretanja I one bi, pre svega, trebalo da budu pomoć kako bi se ostvarila mapa puta za napredovanje. Mislim da trajno rešenje ne bi trebalo da se smatra nečim što bi moglo značajno promeniti živote ljudi na severu Kosova. Ali, činjenica je da bi vozila koja se koriste na Kosovu trebalo da budu registrovana prema zakonima Kosova. Rešenje bi trebalo da omogući slobodu kretanja, ne samo unutar Kosova ili Srbije, već širom regiona i u Evropi u celini. Tako da ovo posmatram kao traženje rešenja koja će omogućiti veću stabilnost i integraciju u regionu i sa Evropom", zaključio je američki zvaničnik.
Jedno od pitanja izaslaniku američke administracije za Zapadni Balkan bilo je zasnovano na tvrdnjama kosovske predsednice Vjose Osmani o ruskim nastojanjima da destabilizuje Zapadni Balkan i Kosovo, odnosno, postoje li indikacije da je Rusija bila uključena u nedavne tenzije na severu Kosova koje je obeležilo podizanje barikada na putevima i zabeleženi slučajevi pucnjave.
SAD podržavaju svaku vladu Crne Gore usredsređenu na Evropu, NATO i borbu protiv korupcije
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da Sjedinjene Države u Crnoj Gori nastavljaju da podržavamo svaku vladu usredsređenu na Evropu, koja je posvećena NATO-u i nastavlja borbu protiv korupcije.
Nakon potpisivanja Temeljnog ugovora između Vlade Crne Gore, premijera Dritana Abazovića, i Srpske pravoslavne crkve - Skupštini Crne Gore podneta je inicijativa o izglasavanju nepovjerenja Vladi Crne Gore.
Predlog su podneli poslanički klubovi Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije Crne Gore i Liberalne partije, Socijaldemokrate Crne Gore i Demokratska unija Albanaca.
Kao razlog za to naveli su izostanak rezultata Vlade Crne Gore u realizaciji prioriteta utvrđenih prilikom izbora, navedeno je u saopštenju.
Sednica crnogorskog parlamenta na kojoj će se raspravljati o nepoverenju Vladi zakazana je za 19. avgust.
“Uz vrlo malo izuzetaka – rekao bih da je ono što se dešava na Balkanu posledica faktora koji postoje na Balkanu”, odgovorio je Gabrijel Eskobar.
Severna Makedonija da nastavi dijalog sa susedima
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je Severna Makedonija stekla pravo da napreduje u procesu napedovanja ka Evropi – rekavši da ta zemlja sprovodi temeljne reforme.
“Za Sjedinjene Države su jezik i kulturni identitet Severne Makedonije neupitni. Zato je pozivamo da nastavi konstruktivan dijalog sa svojim susedima i što je moguće brže napreduje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Mi ćemo joj biti snažan partner koji je ohrabruje. Na kraju će uspešna u tom procesu”, istakao je Eskobar – koji je Severnu Makedoniju označio važnim američkim bilateralnim partnerom i NATO saveznikom.
“To smo ponovili tokom strateškog bilateralnog dijaloga održanom u junu u Vašingtonu Naše iskustvo sa Severnom Makedonijom je da je odličan partner, odan prijatelj i daje snažan doprinos transatlantskoj zajednici. Ta zemlja istorijski, kulturno i ekonomski pripada Evropi. Njen doprinos je izuzetno bitan – od oblasti transporta do energetike”, zaključio je američki diplomata.
“Rekao bih da je ono što se dešava na severu Kosova zaista pitanje između Srbije i Kosova. Zato je važno da se lideri dve zemlje sastanu u Briselu, u dijalogu koji se vodi pod okriljem Evropske unije, i razgovaraju o razmimoilaženjima na severu. To će podrazumevati i trajno rešenje pitanja registarskih tablica, mape puta sporazuma o energetici, sporazuma o nestalim oosbama i Zajednici opština sa srpskom većinom. Trebalo bi da se usredsredimo na probleme koji se na Zapadnom Balkanu mogu rešiti diplomatijom i uz konstruktivni dijalog. Rusija pokušava da igra ulogu, ali ta ona nije toliko važna koliko destabilizujući faktor pojedinih političara i aktera koji deluju na samom Zapadnom Balkanu”, naveo je američki zvaničnik.
Govoreći o tome da li je međunarodna zajednica trebalo značajnije da utiče na Srbiju da prizna kosovsku nezavisnost proglašenu pre četrnaest godina – američki zvaničnik je precizirao da za Sjedinjene Države Kosovo nije otvoreno pitanje.
“Priznajemo Kosovo kao nezavisnu suverenu zemlju i bliskog partnera. Naše težnje u saglasju sus a nastojanjima građana – a to je da ih u potpunosti priznaju i prepoznaju sve zemlje Evropske unije. Da odmah bude uvedena liberalizacija viznog režima i da Kosovu budu otvorena vrata svih međunarodnim organizacija čiji deo žele da budu. I uveren sam da ćemo se kretati u tom smeru. Budućnost će, najverovatnije, biti otključana kroz dijalog koji vodi Evropska unija", podvlači Eskobar - naznačivši da se Kosovo nalazi u Evropi.
"Njegova težnja je da bude članica Evropske unije. Cilj dijaloga je normalizacija odnosa između dve zemlje i nalazi se nadohvat ruke. Zbog toga učestalo pozivam Srbiju i Kosovo da se konstruktivno angažuju u dijalogu. I kao što sam već rekao, kada budu rešena neka od političkih pitanja, ekonomska budućnost Zapadnog Balkana kao najbrže rastućeg dela Evrope, biti još bliža. Sve što vodi regionalnom pomirenju, ekonomskoj integraciji, slobodim kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga samo – samo će osnažiti suverenitet i nezavisnost", uverava američki diplomata.
Portparol Evropske unije (EU) Peter Stano potvrdio je da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti prihvatili poziv visokog predstavnika EU Đozepa Borelja da se 18. avgusta održi nova runda dijaloga Srbije i Kosova u Briselu.
Kosovo i Srbija tokom poslednje decenije, uz posredstvo Evropske unije i podršku Sjedinjenih Država, vode dijalog o normalizaciji odnosa koji bi trebalo da bude potvrđen sveobuhvatnim sporazumom.
Razgovori, čiji učinak otežavaju učestale trzavice, doprineli su postizanju više sporazuma čijoj se primeni strane u procesu opiru.
Jedan od poslednjih dogovora Kosova i Srbije odnosi se na primenu sporazuma koji su učesnici dijaloga postigli o energetici. Međutim, umesto da to bude uvertira u zamah razgovora - usledile su nedavne trzavice u vezi sa preregistracijom vozila sa tablicama izdatim u Srbiji i dokumentima za ulazak i izlazak sa Kosova za državljane Srbije.
