Istraživanje Marsa do sada nije išlo glatko, ali to nije obeshrabrilo naučnike u potrazi za presudnim pitanjem – da li je na Crvenoj planeti nekada bilo života? Ukoliko jeste, to bi značilo da nismo sami u univerzumu. Naučnici u Evropskoj svemirskoj agenciji, ESA, već su ostavili iza sebe prošlogodišnji neuspeh, kada se jedna od njihovih letelica srušila i uveliko pripremaju orbitirajući svemirski brod za traženje gasova koji nagoveštavaju mogućnost postojanja života.
Poslednja etapa zajedničke misije ESA i Roskosmosa na Mars 2016. nije se završila slavno. Modul Skjapareli pao je na površinu te planete i nije poslao signal.
Međutim svemirska letelica u kojoj je modul putovao Trace Gas Orbiter, potpuno je funkcionalna. Posle testiranja instrumenata na letelici, naučnici se pripremaju da počnu sa potragom za izvorima metana i drugih gasova na površini Marsa.nTo zahteva složen naučni process, jer je letelica udaljena 400 kilometara od planete.
“Biće to posao nalik na rad Šerloka Holmsa, jer ćemo morati da otkrijemo da li metan nastaje iz geoloških ili bioloških aktivnosti”, kaže naučnik Horhe Vago.
Biće potrebni i neki kompleksni manevri. Orbiter se kreće prebrzo za skeniranje površine Marsa, što znači da će kontrolori misije morati da ga uspore i da promene njegovu putanju po elipsi, u kružnu.
U pokušaju da pri tome uštede gorivo, naučnici su odlučili da iskoriste veoma promenljivu atmosferu Marsa za usporavanje letelica.
“Moramo da uzmemo u obzir da i kada prolazimo kroz momenat u kojem je atmosfera gušća na toj visini, da je to i dalje bezbedno za letelicu”, ističe zamenica operacionog menadžera Silvija Sanđorđi.
Orbiter bi trebalo da pošalje prva merenja gasova sa Marsa pre kraja ove godine. U međuvremenu, inženjeri iz evropske i ruske svemirske agencije već konstruišu sledeću sondu, koja bi trebalo da krene na put ka Marsu 2020, u potrazi za najboljim mestom za sletanje.
“Tražimo mesto gde voda postoji stotinama milona godina i želimo da ta voda u tečnom stanju bude niske energije – odnosno da se sporo kreće, kao u kanalima u Amsterdamu”, navodi Vago.
Naučnici imaju teoriju da su uslovi na površini Marsa pre više milijardi godina bili slični uslovima na Zemlji, kada je život bio u začetku.