Srbija se snabdeva gasom iz jednog izvora, Rusije, dok je u isto vreme potpisala sporazume koji podrazumevaju otvaranje ka tržištu Evrope, a koje zemlja ne pokazuje spremnost ili odlaže da sprovede. Nedostatak energenata zbog krize u Ukrajini i na Bliskom Istoku, ali i nedostatak političke volje da se sve ovo promeni su razlozi zbog kojih Srbija ne može da garantuje energetsku nezavisnot, sigurnost u snabdevanju i suverenitet zemlje.
Ovo su bile teme koje su se mogle čuti na okruglom stolu u organizaciji Atlantsko saveta Srbije I ambasade SAD u Beogradu vezane za energetsku bezbednost Srbije.
“Vreme je da se razmisli pre nego što se obnovi ugovor sa Rusijom. Znamo da monopolisti određuju cenu, a diverzifikacija snabdevanja bi mogla da vam bude moćan adut u takvim pregovorima,” izjavila je Karolina Hidea, ekonomski savetnik pri ambasadi SAD u Beogradu.
Direktor Gazproma Aleksej Miler je u aprilu ove godine rekao da Rusija ne namerava da obnovi ugovor sa Ukrajinom 2019. godine o tranzitu ruskog gasa ka Evropi preko njene teritorije. Ova činjenica direktno pogađa Srbiju, jer više od 80 procenata svojih potreba gasa namiruje iz uvoza iz Rusije, koji u Srbiju stiže samo iz jednog pravca, preko Mađarske, do koje stiže iz Ukrajine.
“Od Južnog toka nema ništa. Realizacija Turskog toka se čeka. Koji god scenario da se dogodi, naša situacija se neće rešiti do 2019. godine, što nas stavlja u nezavidan položaj. Trenutno se snabdevamo gasom iz jednog pravca i jednim kanalom. Ako je apsolutna zavisnost energenata povezana sa snabdevanjem iz jednog izvora – onda bezbednosti nema,” rekao je Zoran Milivojević, ekspert za međunarodne odnose.
Direktor Javnog preduzeća "Srbijagas" Dušan Bajatović rekao je da Srbija mora da se pripremi za period do 2019. godine, a jedna od mogućnosti je da proširi kapacitete skladišta gasa u Banatskom Dvoru sa 450 miliiona kubnih metara na milijardu i da izgradi još jedno skladište kapaciteta bar još 500 miliona, a možda i milijardu kubnih metara.
On je kazao da je rešenje i interkonekcija Srbije sa Bugarskom koja košta 60 miliona evra, ali da Srbija traži da za to dobije bespovratna sredstva EU kao što je dobila Bugarska, ali i druge zemlje EU.
“Nama treba još 208 miliona evra da uložimo u unutrašnji gasovodni sistem da bi taj pravac snabdevanja gasom funkcionisao. Znači taj projekat nije 60 mliona evra već skoro 300 miliona evra da bi sve radilo kako treba,” kazao je Bajatović.
Ekonomska savetnica u ambasadi SAD je rekla da Srbija ima dve mogućnosti kada je rešenje za snabdevanje gasom u pitanju.
“Jedna je balkansko gasno čvorište na crnomorskoj obali, čime bi Srbija gasovodom obezbedila interkonekciju sa Bugarskom, a druga je preko Hrvatske i Mađarske i terminala na ostrvu Krk,” rekla je Hidea.
Srbija je postala i članica Energetske zajednice koje podrazumeva obaveze u okviru smanjenja emisija. Zemlja je izradila plan po ovom pitnju koji nije usklađen sa razvojnim potrebama, niti je utemeljen na investicionim mogućnostima u oblasti energetike, saglasni su eksperti sa okruglog stola. Zbog nepoštovanja i odlaganja obaveza, sve ove prilike dovode u pitanje proces pridruživanja EU.
Pored toga cene struje i gasa se često koriste za postizanje političkih poena, ali i kao cena socijalnog mira, a ne kao tržišna kategorija. Srbijagas je najveći distributer i uvoznik gasa za ovu balkansku zemlju. To ostavlja mogućnost upotrebe energenata u političke svrhe.
“Nedostatak alternative je problem, ali mnogo veći problem predstavlja kako je uređen energetski sistem unutar same zemlje. Cena gasa u Srbiji nije tržišno već monopolistički uređena. Ne postoji ozbiljna konkurencija u distribuciji,” rekao je Vladimir Gligorov, ekonomista i ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ipak, učesnici okruglog stola smatraju da će tržište imati odlučujuću ulogu kada je problem snabdevanja gasom u pitanju, kako u Srbiji, tako i u Evropi.
“Evropa zavisi od Ruskog gasa, ali Evropa je i najveći kupac gasa iz Rusije. Upotreba energije u političke svrhe je više nego prisutna, a energetska bezbednost se ne može posmatrati odvojeno od geopolitike. To se odnosi i na energetsku bezbednost Srbije,” zaključio je ekspert za međunarodne odnose Milivojević.