Evropska komisija (EK) u svom najnovijem izveštaju o Srbiji ocenjuje već nekoliko godina za redom da je ostvaren manji napredak, ali zamera izostanak opipljivih rezulatata u oblastima kao što su reforma pravosuđa uključujući ratne zločine, medijske slobode i borba protiv korupcije.
EK je zemljama članicama EU predstavila tzv. ”non pejpr”, interni dokument koji se odnosi na izazove u izazove Srbije u oblasti pregovaračkih poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava u zemlji. Uvid u dokument imale su Radio slobodna Evropa i Tanjug.
”Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinajvajući, a opšte okruženje i dalje nije odgovarajuće i uopšte ne doprinosi ostvarivanju slobode izražavanja i slobode medija,”navodi se u izveštaju.
Takođe se navodi da se "govor mržnje i diskriminatorna terminologija" često tolerišu u medijima i da se time retko bave regulatorna tela ili tužilaštvo.
”Kada je reč o poglavlju 23, proces ustavne reforme u cilju jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa još traje,” stoji u izvešataju.
Navodi se da je Venecijanska komisija ocenila da je Nacrt izmena Ustava iz oktobra 2018. u skladu sa njenim preporukama i mišljenjem datim u junu 2018. Evropska komisija navodi da je prima k znanju namere Srbije i ohrabrabruje je da bude u konsulataciji sa Venecijanskom komisiju po ovom pitanju.
”Komisija će blisko nadgledati ovaj proces kako bi osigurala da nezavisnost sudstva i automonija tužilaštva budu garantovani po zakonu i u praksi,” navodi se u dokumetu EK.
Kao konkretne rezulati u oblasti efikasnosti pravoduđa u Srbiji, komisija navodi smanjenje broja nerešenih predmeta u sudovima kao i mere sprovedene u cilju pripreme uvođenja sveobuhvatnog sistema zasnovanog na IT upravljanju predmetima.
”Kada je reč o oblasti procesuiranja ratnih zločina, usvojena je strategija tužilaštva, a sprovedene su određene proceduralne mere i jačanje institucija. Istovremeno, Srbija još mora da pokaže evidenciju optužnica zasnovanu na sopstvenim istragama i konačnim presudama,” kaže se u izveštaju.
U delu teksta koji se odnosi na borbu protiv korupcije, dokument EK kaže da su u Srbiji u tom pravcu ”organizacioni koraci” napravljeni stupanjem na snagu Zakona o nadležnosti državnih organa iz marta 2018. godine.
Dodaje se da se kasni sa revizijom zakonodavstva kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije i finasiranju političkih aktivnosti.
”Nastavlja se nedostatk efikasne koordinacije i nadgledanja antikorupcione politike Srbije kao i konstruktivnog angažmana zaintersovnaih strana,” stoji u izvešatju Evropske komisije.
Pozitivno je ocenjen trend sve većeg upisa romskih učenika u škole, kao i usvajanje Zakona o zaštiti ličnih podataka i besplatnoj pravnoj pomoći. Istovremneo, primećeno je da se kasni sa zakonima o ombudsmanu, polnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i maloletnim prestupnicima.
Kada je reč o poglavlju 24, stoji da je značajna zakonska agenda primenjena uključujući zakone o prevenciji pranja novca, finasiranju terorizma, azilu i državnim granicama.
Komisija poziva Srbiju i da revidira ”realistično i kvalitetno” svoje akcione planove, koji bi mogli da je vode na njenom putu pristupanja EU kao i da u taj proces sprovede u inkluzivnom i konstruktivnom dijalogu sa svim zaintersovanim stranama i civilnim društvom.