Zemljama Zapadnog Balkana biće potrebne decenije, čak i po optimističnom scenariju, da sustignu prosečan životni standard koji imaju stanovnici Evropske unije, stoji između ostalog u izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj o stanju ekonomija Zapadnog Balkana.
EBRD je u utorak u Londonu bila domaćin trećeg Zapadnobalkanskog investicionog samita na kome je učestvovala i premijerka Ana Brnabić.
U izveštaju piše da je podsticanje regionalne saradnje u poslednjih dvadeset godina pomoglo Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji da napreduju ka eventualnom članstvu u EU. Takođe, kaže se da zemlje regiona imaju snažan ekonomski potencijal za rast i konvergenciju sa EU, ali da moraju da unaprede svoje ekonomske performanse.
Puna konvergencija zahtevaće od zemalja Zapadnog Balkana utvrđenu i sveobuhvatnu "reformsku agendu" za unapređenje produktivnosti i investicija, kaže se u izveštaju. Pri tome, slaba produktivnost je osnovni problem koji koči ekonomski razvoj tog regiona posle godina nedovoljnih investicija, slabih institucija i nepovoljnog poslovnog okruženja.
Najveći izazovi su u konkurentnosti i upravljanju. Slabe institucije i preveliko prisustvo države u nekim industrijama, onemogućavaju privatni sektor koji daje glavni doprinos ekonomskoj proizvodnji, da dostigne pun potencijal.
U izveštaju se navodi da je produktivnost privatnog sektora na Zapadnom Balkanu na samo 60 odsto nivoa u EU, i to kod prerađivačke industrije 55 odsto, a kod usluga 70.
Unapređenje produktivnosti i rasta sprečavaju prezaduženost preduzeća, "slaba inkluzija mladih", nelojalna konkurencija sive ekonomije, korupcija, glomazna poreska administracija, problemi sa isporukama struje i ograničeni prostup finansiranju.
Sve to ostavlja Balkan i njegovih 20 miliona stanovnika, okruženih članicama EU, s prosečnim bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku od samo jedne četvrtine BDP-a zapada Evrope.
Zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja u EBRD Piter Sanfi rekao je da njihovo istraživanje ukazuje na probleme koje treba rešiti.
"Ipak, važno je na njih (probleme) gledati kao na izazove, a ne nepremostive prepreke. Oni ukazuju na potrebu sprovođenja sveobuhvatnog programa reformi", istakao je Sanfi, a prenosi Beta.
Da bi se zatvorio jaz u prosperitetu između Zapadnog Balkana i EU moraju se pojačati reforme usmerene na izgradnju održivih tržišnih ekonomija.
EBRD poziva Balkan za podsticaj privatnom sektoru, uz podršku domaćim i stranim investicijama.
Ukazuje se da država mora da ima važnu ulogu u omogućavanju rasta, ali tako što će obezbediti "vladavinu prava, stabilno makroekonomsko okruženje i jasna pravila za biznis".
EBRD je vodeći institucionalni investitor na Zapadom Balkanu sa više od deset milijardi evra ulaganja kroz 600 projekata.