Evropski lideri i drugi američki saveznici tvrde da je predsednik SAD Džo Bajden u prvih 100 dana boravka u Beloj kući učinio mnogo da započne obnovu poverenja u vođstvo Sjedinjenih Država.
Ali iako se slažu sa njegovim ključnim spoljnopolitičkim ciljevima, uključujući suočavanje sa globalnim usponom autoritarnosti, oni i dalje preduzimaju sopstvene mere, mimo Bajdenove administracije - kao i američki neprijatelji, kažu analitičari i diplomate.
Oni kažu da je 78-godišnji Bajden već pokazao kako promena u Ovalnom kabinetu može da podstakne značajne političke promene uz obećanje da će ih se dogoditi još - ne samo u Sjedinjenim Državama, već i širom sveta.
Posmatrači u Evropi i Aziji hvale lidera SAD zbog toga što stavlja naglasak na multilateralnu saradnju i potrebu za koordiniranim globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena. Najnoviji naglasak na važnosti saveza oštar je raskid sa Bajdenovim neposrednim prethodnikom Donaldom Trampom, napominju.
Bajden je "resetovao globalnu agendu jačanjem međunarodne saradnje, preusmeravajući se sa jednostranog pristupa kako bi iskoristio snagu saveznika i globalnih institucija da vide opipljive rezultate“, kaže Sidart Tivari, glavni predstavnik za Aziju u Banci za međunarodna poravnanja. Govorio je tokom internet diskusije koju su organizovali britanski Fajnenšel tajms i japanske poslovne novine Nihon Keizai šimbun.
I u Evropi se Bajdenu daju visoke ocene, a neki komentatori sugerišu da se, uprkos svojim godinama, Bajden može pretvoriti u transformativnog vođu.
"Politika 'izbacuje' dve vrste lidera", piše uticajni britanski kolumnista Filip Stefens. "Postoje oni koji zauvek posežu za kišobranom i drugi, mnogo manje brojni, koji su krenuli da promene vreme".
"Zadatak ponovnog otkrivanja moći pokretačke snage pao je na 78-godišnjaka koji se uselio u Belu kuću".
Stefens i drugi ističu korake koje Bajden preduzima kod kuće kako bi ponovo uspostavio moć vlade i pokušao da zazleči što su Trampovi kritičari nazivali američki "necivilnim" politički ratom uz plan ekonomske ekspanzije koji se poredi sa "Nju dilom" (Novim planom) Frenklina Ruzevelta iz 1930-ih.
Kongres je već doneo meru ekonomskog podsticaja od 1,9 hiljada milijardi dolara, a Bela kuća se zalaže za masovni infrastrukturni i obrazovni paket koji bi mogao da pomogne u smirivanju socioekonomskih strepnji glasača bele radničke klase koji su pobegli iz Demokratske stranke i podržali populističkog Trampa.
Ekonomija
Mnogi analitičari kažu da će ekonomski učinak Amerike biti presudan ako SAD želi da obnovi svoje globalno vođstvo. "Osim ako se ekonomija SAD ne oporavi, mislim da diplomatija SAD neće moći da se oporavi od Trampove ere", kaže Ričard MekGregor iz australijske istraživačke institucije Institut Lovi.
Ekonomski oporavak može pomoći Bajdenu da ispravi neke američke podele, smatra Džordž Loflman, akademiku sa britanskog Univerziteta Varvik. Ali primećuje: "Predsednik Džo Bajden se nalazi pred neizmernim zadatkom da okupi duboko podeljenu naciju koja ostaje u sukobu oko ključnih pitanja od imigracije do borbe protiv klimatskih promena i trajnog nasleđa ropstva i rasizma u Sjedinjenim Državama".
Domaći uspeh postići će veći spoljnopolitički uspeh, priznaju posmatrači. Te dve stvari su povezane. "U svojih prvih 100 dana, predsednik SAD Džo Bajden preduzeo je hvale vredne korake za suzbijanje klimatskih promena, uključujući uspostavljanje pristupa 'celokupne vlade', ponovno pridruživanje Pariskom sporazumu i uključivanje stručnjaka za klimu kako bi preduzeli mere u celoj administraciji", kažu akademici Entoni Frogat i Rebeka Peters.
Pišući u novinama britanskog instituta za politiku Čatam hausa, duo upozorava da se "pravi izazov tek nadvija":
"Da bi SAD potvrdile svoju legitimnost po pitanju klime u politički podeljenom okruženju kod kuće, Bajden mora istovremeno da da prioritet akcijama unutrašnje politike, istovremeno obnavljajući međunarodne saveze kako bi pokazao da njegova administracija može da ispuni svoje dugoročne obaveze".
Iako su kreatori politike s obe strane Atlantika odlučni u želji da poprave pohabane odnose i stabilne demokratije izazvane neviđenim domaćim političkim previranjima i izazazovima koje nameću autoritarne sile, postoji spoznaja da će put koji je pred nama biti težak za navigaciju. Postignut je brzi dogovor o nizu pitanja i sa Briselom i sa Vašingtonom, željnim bliže saradnje.
Ostaju značajne razlike, međutim. Bajdenov tim susreće se sa istim vetrovima koji su doprineli zaoštravanju evroatlantskih veza, prvo tokom mandata Baraka Obame, a zatim u mnogo većoj meri pod Trampom, koji su Evropu prepoznali kao ekonomskog protivnika i prigovarali po pitanju svrhe NATO-a.
Sve vlade zemalja EU pozdravile su Bajdenov cilj revitalizacije američko-evropskih veza i odahnule zbog toga što je suparnički rečnik minuo. Međutim, Vašington se sada suočava sa EU koja se okreće ka unutrašnjosti, sa blokom usredsređenim na zaštitu svog postpandemijskog tržišta i zaštitu svojih industrijskih šampiona, kažu analitičari i odlučni da postanu samostalni globalni igrači. Sve ovo će verovatno pogoršati neka trgovinska i geopolitička trvenja.
Transatlantski konsenzus nakon Drugog svetskog rata takođe se komplikuje podelama unutar bloka oko najboljih načina za rukovanje rastućom moći komunističke Kine i načinom upravljanja revanšističkom (osvetničkom) Rusijom, dodaju oni. To dovodi neke populističke evropske vlade u posebno nezgodan položaj - uključujući Mađarsku. Mađarski premijer Viktor Orban optužen je za sedenju na dve stolice između Zapada i autokratija Rusije i Kine.
"U transakcionom svetu trampovske spoljne politike bilo je sasvim u redu da su mnogi evropski lideri, poput Viktora Orbana, radili u limbu između istočnih autokratija i zapadnih demokratija. Trenutno moraju da biraju stranu", rekla je Čeh Katalin, liberalna mađarska političarka, tokom onlajn rasprave između EU zakonodavaca o Bajdenovih prvih 100 dana. Domaćin diskusije bio je Višegrad insajt, debatna platforma sa sedištem u Varšavi.
Ali Bajdenova više konfrontaciona strategija prema Kini predstavlja probleme i Evropi u celini, prema učesnicima diskusije. "Naš izazov je da održimo trgovinu sa Kinom, dok istovremeno održavamo savezništvo sa Sjedinjenim Državama. Neće biti lako", rekao je Radosłav Sikorski, evropski poslanik i bivši poljski ministar spoljnih poslova.
Preopterećenost se takođe vidi kao rizik pred Bajdenovom administracijom uz zastrašujući broj spoljnopolitičkih izazova koje treba prevazići, uz - nikako na poslednjem mestu - zaustavljanje širenja koronavirusa i sprovođenje vakcinacije. Do sada je Bajdenova administracija dobila visoke ocene za mešanje jasnog pragmatizma i idealizma u načinu na koji postupa s Rusijom, Kinom i Iranom, nudeći štapove i šargarepu.
"Gospodin Bajden pokušava dvosmernu politiku, pokušavajući odjednom da se odupre i poveže sa takvim režimima: da ograniči njihove teritorijalne ambicije i obeshrabri njihove kršenja ljudskih prava i transnacionalno mešanje, dok sa njima radi tamo gde bi se njihovi interesi mogli preklapati sa američkim", ocenio je britanski časopis Economist.
