Bivši predsednik SAD Džimi Karter danas proslavlja 90. rođendan. Pre dve godine, Karter je postavio rekord nadmašivši Herberta Huvera po najdužem penzionerskom stažu od svih bivših stanara Bele kuće. To je rekord koji traje i dalje, dok bivši predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2002. vodi aktivan život, na čelu neprofitne organizacije Karter Centar, koju je osnovao zajedno sa suprugom Rozalin.
Džimi Karter se izdvaja od svih bivših predsednika, smatra njegov potpredsednik Volter Mondejl.
“Ima nešto u sebi – taj fokus, predanost… Prione na ono što želi da ostvari i to je impresivno gledati”.
Kao direktor Karterovog Centra u Atlanti, neprofitne organizacije koja “pregovara o miru”, “bori se protiv bolesti” i “budi nadu” širom sveta, bivši guverner Džordžije jedan je od bivših predsednika sa najviše dostignuća, ali se takav opis ne dopada Rozalin Karter, koja je sa njim u braku već 68 godina.
“Ne sviđa mi se taj termin. On je bio sjajan predsednik. Ljudi to tek otkrivaju. Volela bih da čujem – on je najveći od bivših predsednika, ali je bio i veliki predsednik”.
Među ostvarenjima Karterovog predsedništva su normalizacija odnosa sa Kinom, vraćanje Panamskog kanala Panami, i posredovanje mirovnom sporazumu Egipta i Izraela u Kemp Dejvidu. Međutim, ta dostignuća ostala su u senci pada ekonomije u SAD krajem 1970-ih i krize sa taocima u Iranu, dominantnim temama u drugom delu njegovog mandata.
"Jasno je da nije bio najveći predsednik u istoriji. Ali nije sve to njegova krivica. Mnogo toga je povezano sa okolnostima koje je nasledio. Po meni, međutim, nije loše ako vas nazivaju ‘najvećim bivšim predsednikom", ističe Džo Krespino, profesor na Univerzitetu Emori.
On kaže da je put ka najuspešnijem post-predsedništvu započeo posle Karterovog poraza na izborima 1980. godine. Bivši predsednik želeo je da stvori drugačiju vrstu predsedničke biblioteke i muzeja, u kojem bi se vodile incijative za razrešenje konflikta, po uzoru na uspešni mirovni sporazum iz Kamp Dejvida.
“Međutim, centar se neverovatno razvio, a jedan od naših osnovnih principa je da ne ponavljamo i kopiramo ono što drugi ljudi rade. Tako bi se moglo reći da smo popunjavali vakume na svetu, i u proteklih 30 godina ili više smo zašli u oblasti međunarodne politike, ublažavanja patnji stradalima i promovisanju demokratije tamo gde drugi to nikada nisu radili”, kaže za Glas Amerike predsednik Džimi Karter.
Osoblje Karterovog Centra nadziralo je više od 90 spornih izbornih procesa, pružalo lečenje obolelima od malo poznatih tropskih bolesti u brojnim zemljama, a sada je na ivici da u potpunosti iskoreni bolest “gvinejskog crva”.
Krespino kaže da je zahvaljujući svom radu širom sveta, Džimi Karter postao uvaženi pregovarač, ali je takođe privukao i kritike.
“Kritikuju ga što razgovara sa liderima širom sveta, što će da ode i razgovara sa svakim. Uvek su ga kritikovali zbog toga. Međutim, on je uvek smatrao da je za njega fundamentalno pitanje da poveže ljude i otvori razgovore o ozbiljnim problemima”.
Problem koji trenutno frustrira predsednika Kartera je nespremnost američke vlade da učestvuje u direktnim razgovorima sa Severnom Korejom. Posle nekoliko poseta zatvorenoj komunističkoj zemlji, Karter kaže da je spreman da ponovo ode tamo kako bi osigurao puštanje na slobodu trojice Amerikanaca koje Pjongjang drži u zatvoru. Međutim, za sada nije dobio dozvolu.
“Nema potrebe da odem ako ne mogu da dobijem ovlašćenje od američke vlade da govorim zvanično u njeno ime. A to ovlašćenje ne mogu da dobijem. To je suština stvari”.
I sa 90 godina, bivši predsednik nema nameru da uspori ritam. Kada ne putuje širom sveta zbog rada u Karter Centru, možete ga videti za štafelajem, kako radi na svojoj sledećoj slici. Pored bavljenja slikarstvom, Džimi Karter je takođe autor bestselera, a trenutno radi na svojoj 29. knjizi.
“Vodio sam veoma uzbudljiv, izazovan, nepredvidljiv, avanturistički život, i imam mnogo razloga da budem ispunjen i zadovoljan”, kaže bivši predsednik SAD na kraju razgovora za Glas Amerike.