BEOGRAD - Tokom važenja Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, u periodu od 2013. do 2018. godine, osam ljudi je izgubilo živote u 182 incidenta koji su u vezi sa huliganima i ekstremnim navijačkim grupama, a u tom periodu nije planirana ni jedna mera koja bi za cilj imala zabranu navijačkih grupa koje izazivaju nasilje, niti da je država pokazala ozbiljnu nameru da ispita krivičnu odgovornost i kazni počinioce nasilja.
Na predstavljanju rezultata istraživanja o nasilju i sportu u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u utorak, autori izveštaja su ocenili da tokom poslednjih nekoliko parada ponosa nije bilo većeg nasilja koje bi organizovale navijačke i huliganske grupe i da je to verovatno posledica dogovora koji je država postugla sa njima 2014. godine.
"Za državu je bilo bitno da pokaže da ima snage da organizuje takav događaj", rekla je Ivana Jeremić, saradnica BCBP i urednica portala Balkan insajd. Prepotstavka je, nastavila je, da je došlo do dogovora i da je navijačkim grupama ostavljeno da mirno obavljaju druge svoje poslove.
"Suština je - da li je problem rešen, ili je zataškan i stavljen 'na pauzu'", rekla je ona i upitala šta će se dogoditi ako grupe ne dobiju od države to što im je bilo obećano, ili ako se promeni vlast, ili pak neka druga grupa krene da koristi huligane.
U istraživanju se kaže da su lica osuđena za nasilničko ponašanje na sportskim događajima često povratnici, odnosno lica koja su su već osuđivana za nanošenje teških povreda, zlostavljanje životinja, nošenje oružja, krađe i sl. Većina njih, međutim, ne odleži zatvorsku kaznu, pošto im u velikom broju slučajeva bude određena uslovna kazna. Novčane kazne su u skoro polovini slučajeva 10.000 dinara, što je druga najmanja kazna. Tužioci su odbacili više od trećine krivičnih prijava zbog nasilničkog ponašanja na utakmicama.
Ona je istakla da navijači obično u nasilju ne vide problem, već pre u tome što policija reaguje na nasilje i što hapsi nasilnike, kao i u načinu na koji mediji o tome izveštavaju. Veliki problem u Srbiji je to što se mladi ljudi ugledaju na huligane i nasilnike, a mere za sprečavanje huliganstva nisu adekvatne, kazala je i dodala da "navijači nisu samo navijači", već se bave i drugim aktivnostima, kao što su poslovi obezbeđenja objekata i trgovina drogom.
U vreme dok je bio premijer Srbije, Aleksandar Vučić je 2016. godine rekao da država nema dovoljno snage da se obračuna sa huliganima, jer je "za tako nešto potreban državni konsenzus".
"Nije jasno da li je to značilo da nema volje ili da nema resursa za tu borbu", konstatovala je Jeremić, dok je Saša Đorđević, istraživač BCBP, primetio je da je na stadionima poslednjih godina manje incidenata, ali da se osim toga malo šta promenilo.
Po njegovom mišljenju, strategija koju je Vlada Srbije po ovom pitanju donela 2013. godine bila je ispred svog vremena, pošto tada nije postojao mehanizam kojim bi se zabranio rad nekoj nasilničkoj navijačkoj grupi ili se ona razbila.
Takođe, nije postojala volja da se ispitaju navodi u medijima o povezanosti vođa navijačkih grupa sa kriminalom.
Na osnovu sudskih presuda, može se videti povezanost navijačih grupa i kriminala, a danas se pripadnicima takvih grupa zatvorska kazna odlaže ili im se oprašta nedolazak na suđenje, kazao je on.
Izneo je podatak da je od 2013. do 2018. podneto oko 1.800 krivičnih prijava zbog nasilničkog ponašanja na sportskim događajima i da su u tom periodu utakmice visokog rizika bolje organizovane. U posmatranom periodu UEFA je kaznila dva najveća srpska fudbalska kluba, Crvenu zvezdu i Partizan, kao i reprezentaciju Srbije, kaznama u iznosu od preko 700.000 evra.
U uslovima kada se angažuje od 1.000 do 1.400 policajaca, teško je izazvati incident, ocenio je Đorđević, pa tako tokom poslednjih pet godina gotovo da nije bilo nasilnih incidenata na međnarodnim događajima.
To pokazuje da država može da spreči nasilje, izjavio je Đorđević, a kao preporuke i načine rešavanja sistemskog problema, istraživači BCBP su izdvojili angažovanje medija, transparentnost sudova i tužilaštava, kao i rad s mladima i decom.