Moneta Evropske unije – evro po vrednosti više nije izjednačena sa američkim dolarom. Evro je zabeležio najnižu vrednost u poslednjih 20 godina.
Agencija Asošijeted pres navodi da slabljenje evra stvara bojazni u 19 evropskih zemalja koje je upotrebljavaju u trenutku kada se i suočavaju sa energetskom krizom usled ruske invazije na Ukrajinu.
Zašto evro gubi na vrednosti i kakve bi to moglo imati posledice?
Egal evra i dolara
Podrazumeva podjednaku vrednost evropske i američke valute. Taj odnos konstantno varira, u tekućoj nedelji evro je vredeo nešto manje od jednog dolara.
Kurs jedne valute može da bude presudan za određivanje ekonomskih perspektiva – a evro je u ovom slučaju gubio na vrednosti. Očekivanja da će se ekonomija oporaviti pošto je umakla posledicama kovida 19 zamenila su predviđanja o recesiji.
Procene su da su za to najoodgovorniji skupi energenti i rekordna inflacija. Evropa mnogo više zavisi od ruske nafte i prirodnog gasa u sferi industrije i proizvodnje struje - nego Sjedinjene Države.
Strahovanje da će usledm ruskog rata u Ukrajini zavladati nestašica nafte na globalnim tržištima uticao je na poskupljenje tog energenta. Istovremeno, Rusija je smanjila isporuke prirodnog gasa Evropskoj uniji, što njeni lideri ocenjuju kao odmazdu za sankcije i isporuke oružja Ukrajini.
Usled visokih cena energenata inflacija u evrozoni dostigla je u julu rekordnih 8,9 odsto. Poskupele su brojni proizvodi, robe i usluge, od namirnica do komunalija. Takođe, aktuelna su i strahovanja da će biti potrebna štednja prirodnog gasa u metalskog industriji, proizvodnji stakla ili poljoprivredi – ukoliko Rusija umanji ili potpuno obustavi isporuke gasa.
Bojazni osnažuje i činjenica da je Rusija smanjila protok gasovoda Severni tok 1 do Nemačke na 20 odsto kapaciteta – saopštivši da će naredne sedmice biti zatvoren na tri dana usled, kako je obrazloženo, rutinskog održavanja kompresorske stanice.
Cene prirodnog gasa na evropskom tržištu dostigle su rekordne vrednosti usled smanjenja zaliha, straha od daljih prekida u snadbevanju i značajne potražnje.
„Ako smatrate da je evro u poređenju sa dolarom jeftin - razmislite ponovo“, objavio je u ponedeljak Robin Bruks, glavni ekonomista bankarske trgovinske grupe Institut za međunarodne finansije.
"Nemačka proizvodnja izgubila je pristup jeftinoj ruskoj energiji i time konkurentnu prednost koju je imala”, primetio je Bruks - uz upozorenje:
„Globalna recesija dolazi“, objavio je na društvenoj mreži Tviter.
Uporedne vrednosti dve valute
Poslednji put evro je vredeo manje od dolara 15. jula 2002.
Valuta Evropske unije svoj istorijski vrednosni maksimum imala je ubrzo posle uvođenja 1. januara 1999. i vredela je 1,18 američkih dolara. Ubrzo posle toga usledio je dugotrajan pad koji je doprineo da se oktobra 2000. za jedan evro moglo dobiti 82,30 evrocenti.
Posle toga beleži se jačanje evra koji po vrednosti nadmašuje dolar 2002. usled, kako izveštava agencija AP, velikih trgovinskih deficita i skandala na Volstritu koji su opteretili američku valutu.
Priča o evru u velikoj meri je i saga o dolaru. Razlog: američki dolar je i dalje dominantna svetska valuta koja se upotrebljava za trgovinu, ali i za akumulaciju novčanih sredstava rezervi centralnih banaka.
Dolar je dostigao maksimalnu vrednost u poslednjih dvadedset godina u odnosu na valute država koji su glavni američki trgovinski partneri – ne samo u odnosu na evro, navodi AP.
Takođe, ta valuta ima koristi od statusa svojevrsnog utočišta za investitore u neizvesnim vremenima.
Zašto evro gubi na vrednosti?
Brojni analitičari taj trend objašnjavaju očekivanjima od brzog povećanja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi – čiji je cilj borba protiv inflacije koja je u Sjedinjenim Državama dostigla četrdesetogodišnji maksimum.
Podizanje kamatne stope Federalnih rezervi utiče i na povećanje investicionih kamatnih stopa. Ukoliko kamatne stope Federalnih rezervi budu veće od stopa Evropske centralne banke - veći povrat kamata uticaće na investitore da svoja ulaganja konvertuju iz evra u dolare. To znači da će prodati evre i kupiti dolare što utiče na to da evro gubi, a dolar dobija na vrednosti.
U julu 2022. Evropska centralna banka prvi put je, za poslednjih 11 godina, kamatne stope povećala za pola procentnog poena više nego što je očekivano. Asošijeted pres navodi da se još jedno povećanje očekuje u septembru. Međutim, ako privreda bude ugrožena recesijom – to bi moglo uticati na obustavu povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke.
S druge strane, američka ekonomija deluje snažniji, što znali da bi Federalne rezerve – američka Centralna banka, mogla nastaviti sa povećanjem kamatnih stopa. To bi moglo doprineti produbljivanju jaza.
Ko pobeđuje?
Američki turisti u Evropi jeftinije će plaćati hotelske i restoranske račune, kao i ulaznice. Slabija vrednost evra mogla bi po ceni evropsku izvoznu robu učiniti konkurentnijom u Sjedinjenim Državama. SAD i Evropska unija su glavni trgovinski partneri, tako da će promena u vrednosti kursa definitivno biti uočena.
Jači dolar u Americi znači niže cene uvezene robe — od automobila i računara do igračaka i medicinske opreme — što bi moglo pomoći ublažavanju inflacije.
Ko gubi?
Američke kompanije usredređene na poslovanje u Evropi suočiće se sa smanjenjem Prihoda od poslovanja ukoliko profit vrate u Sjedinjene Države. Ukoliko, međutim, zarada ostane u Evropi i to u evropskoj valuti kako bi bili pokriveni troškovi – to postaje manji izazov, piše AP.
Ključni problem za SAD je da snažniji dolar utiče na poskupljenje američkih proizvoda na tržištima u inostranstvu. Takođe, utiče i na povećanje trgovinskog deficita i smanjuje proizvodnju - dok stranim proizvodima, imajući u vidu njihovu cenu, daje prednost u Sjedinjenim Državama.
Slabiji evro može značiti nepriliku za Evropsku centralnu banku jer bi mogao uticati na više cene uvozne robe – čija je verdnost izražena u dolarima. Evropska centralna banka već reaguje na razlilčite načine: podiže kamatne stope, što je tipičan reakcija na inflaciju, ali takva rekacija može da uspori privredni rast, navodi u analizi agencija Asošijeted pres.
