U klimi povišenih tenzija koja između NATO-a i Rusije vlada već duže vreme, osim na najusijanijem svetskom ratnom žarištu u Siriji, oružane snage Rusije i severnoatlantske alijanse izvan svojih teritorija ovih dana u neposrednom su dodiru i u samom srcu Balkana. Naime, dok NATO sa partnerima izvodi vojnu i civilnu vežbu reagovanja u prirodnim katastrofama u Crnoj Gori, u Srbiji se održava vojna vežba "Slovensko bratstvo 2016" u kojoj, pored domaćina, učestvuju vojske Rusije i Belorusije.
Vežba "Slovensko bratstvo 2016", koja se održava od 3. do 6. novembra na poligonima i aerodromima Srbije, okupila je 718 vojnika oružanih snaga Rusije, Belorusije i zemlje domaćina.
Za to vreme, u Crnoj Gori 700 civila i vojnika iz čak 32 članice NATO-a učestvuje u međunarodnoj terenskoj vežbu "Crna Gora 2016". Na toj vežbi, koja treba da pokaže kako se odgovara na vanredne situacije, učestvuje i 17 pripadnika Sektora za vanredne situacije iz susedne Srbije.
Na vežbi sa Rusima i Belorusima učestvuje 450 pripadnika VS, 212 pripadnika oružanih snaga RF i 56 pripadnika oružanih snaga Belorusije. Osnovni cilj vežbe "Slovensko bratstvo 2016" jeste uvežbavanje taktika i postupaka u protivterorističkoj borbi u multinacionalnom okruženju.
Tokom vežbe ruskih, beloruskih i srpskih snaga, prikazuju se padobranski i helikopterski desant, desantiranje borbenih oklopnih vozila, obezbeđenje desantne prostorije, izvršenje marša, posedanje linije blokade, izvršenje napada na terorističku bazu, izviđanje pobunjeničkih položaja upotrebom bespilotnih letelica.
Planirano je i izvođenje artiljerijske pripreme napada, vazduhoplovna vatrena podrška napadu, sanitetska evakuacija, dejstvo na oteto vozilo i uništenje eksplozivne naprave.
Ruske i Beloruske vojnike koji su stigli u Srbiju, dočekao je komandant Specijalne brigde Vojske Srbije brigadni general Zoran Veličković, oficir za planiranje vežbe. Poželevši dobrodošlicu, Veličković je istakao da je reč o tradicionalnoj vežbi koja se u okviru međunarodne vojne saradnje izvodi treći put sa oružanim snagama Rusije, a drugi sa kolegama iz Belorusije."Cilj vežbe je unapređenje i podizanje operativnih sposobnosti, pre svega, u protivterorističkim dejstvima zajedno sa pripadnicima ruskih i beloruskih oružanih snaga", naveo je Veličković.
Zamenik načelnika Štaba vazdušno-desantnih snaga Oružanih snaga Rusije general-major Oleg Olegovič Poljgujev, rekao je da je jedna od najboljih jedinica specijalnih snaga ruskih vazdušno-desantnih snaga realizovala prebacivanje snaga u Srbiju, gde će u narednim danima pokazati kako se uspešno dejstvuje protiv potencijalnih neprijatelja.
Prvi zamenik načelnika Štaba Komande za specijalne operacije oružanih snaga Belorusije pukovnik Oleg Ivanovič Pejčevski zahvalio se srpskim i ruskim kolegama koji su omogućili beloruskoj vojsci da učestvuje u ovoj vežbi, naglašavajući da su jedinice beloruskih vazdušno-desanatnih snaga sposobne da izvedu sve zadatke sa najvišom ocenom.
Srbija "na dve stolice", ali ne podjednako
Vežba "Slovensko bratstvo 2016" jedna je od 26 ražličitih vežbi koliko ih je, prema informacijama Ministarstva odbrane Srbije, u planu Vojske Srbije za ovu godinu, najvećim delom sa partnerskim zemljama. Od tog broja, dve vežbe su sa oružanim snagama Ruske Federacije, a ostale sa zemljama članicama EU i NATO.
Tokom ove godine, prema informacijama Ministarstva, sa NATO-om Vojska Srbije imala je 116 različitih aktivnosti u oblasti vojne saradnje, što podrazumeva vojno-ekonomsku, medicinsku i obrazovnu saradnju, dok su sa Rusima organizovane dve vojne vežbe koje su za cilj imale podizanje borbene gotovosti snaga.
Takođe, u 2015. godini srpska vojska je učestvovala u 197 različitih projekata i aktivnosti sa NATO-om, dok ih je sa Rusijom sprovela 36. Opširnije o tome možete čitati ovde.
Komentarišući poslednju vojnu vežbu koja se sa Rusima i Belorusima održava u Srbiji, ministar inostranih poslova Ivica Dačić, rekao je da ta vežba izaziva negativne komentare kod članica NATO-a, ali "ništa više od toga".
Od 2007. godine, Srbija je zvanično vojno neutralna. Tada je Skupština Srbije donela Deklaraciju o vojnoj neutralnosti u kojoj se obavezala da neće pristupati postojećim vojnim savezima, sve do raspisivanja eventualnog referenduma.
Međutim, Srbija je potpisnica Vojno-tehničkog sporazuma sa Ruskom Federacijom, ali je istovremeno od 2014. i članica NATO programa Partnerstvo za mir, a od 2013. godine i pridružena članica Evropske unije, koja prema Rusiji zbog njene uloge u Ukrajini, sprovodi ekonomske sankcije, čemu Srbija pak ne želi da se priključi.
Kao deo saradnje sa Ruskom Federacijom, Srbija je 2012. godine otvorila Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, bazu za pomoć u vanrednim situacijama kao što su elementarne nepogode, a održala je i nekoliko zajedničkih vojnih vežbi sa ruskom vojskom kao što je ona iz 2014. godine u Nikincima u Vojvodini.
Sa druge strane, Srbija je ojačala saradnju sa NATO ratifikacijom IPAP-a, tj. individualnog akcionog plana, što je najdalja tačke saradnje do koje neka zemlja koja nije i zvanično ne želi da postane članica Alijanse može da dođe.