Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je posle dvonedeljne posete Beogradu zaključila da će BDP Srbije rasti, umesto prognoziranih tri i po odsto u ovoj godini, do 4,2 odsto, zbog “dramatičnog” ekonomskog napretka, navode iz Fonda.
Šef Misije MMF-a Džejms Ruf posebno je pohvalio uspešno sprovedene tendere za privatizaciju PKB-a i strateško partnerstvo u RTB Bor, ali je takođe istakao da još postoje problemi i izazovi u sektoru hemijske industrije, pre svega u pančevačkoj Petrohemiji.
Ono što analitičari zameraju je postupak prodaje, koji je bio problematičan, dok je sama odluka da se prodaju ova dva preduzeća bila ispravna, jer privatizacija ovih velikih gubitaša znači i smanjenje rizika po javne finansije.
“Ceo proces privatizacije bio je prilično maglovit i netransparentan, sa naznakama toga da su kupci već bili unapred poznati, što je moglo da ima veliki uticaj na konačnu cenu po kojoj su ova preduzeća prodata. Na primer, privatizacija PKB-a mogla je da bude mnogo pametniji proces, tako što bi se on prodao u delovima (posebno građevinsko zemljište, posebno poljoprivredno, itd), a ne kao celina - to bi privuklo veći broj ponuđača, pa bi i konačna cena bila veća, a omogućilo bi se i učešće domaćih ratara", kaže Mihailo Gajić iz Ekonomske istraživačke jedinice Libeka.
MMF hvali privatizacije bez obzira kako su izvršene
Polazna tačka MMF-a da prodaju preduzeća posmatra kao dobar potez je verovatno činjenica da su veliki gubitaši tim potezom skinuti sa državne kase, jer kako kaže Gajić, “njihovi gubici državni budžet koštali bi više nego što je bila ušteda ostvarena smanjenjem plata i penzija”.
Vladimir Gligorov, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da MMF obično hvali privatizacije nezavisno od toga kako su izvršene.
"MMF polazi od toga da će se privatizacijom popraviti poslovanje preduzeća. To se nije pokazalo tačnim u mnogim slučajevima, ali se MMF toga pridržava svejedno", objašnjava Gligorov.
S obzirom na to da je trenutno budžetski suficit 0,6 odsto BDP-a, a da se za sledeću godinu planira deficit od 0,5 odsto, može se reći da je fiskalna politika stabilna, ali monetarno Srbija, prema rečima analitičara, praktično posluje u evro valuti i vezana je za politiku Evropske evropske banke (ECB).
"Uticaj monetarne politike na domaću privredu relativno je nizak, usled visoke evroizacije: svi štede u evrima, cene ne samo uvozne nego i domaće robe računaju u evrima, plate su kod velikog broja radnika vezane za evro, kao i troškovi kapitala, jer su gotovo svi krediti privredi sa deviznom klauzulom. Toga je svestan i MMF, pa je uticao na donošenje strategije o dinarizaciji, koja bi trebalo da poveća štednju i kreditiranje u dinarima, što baš i nije imalo puno efekta. Jednom kada izgubite poverenje u domaću valutu, njega je vrlo teško povratiti", kaže programski direktor Libeka.
Inflacija je niska i u okviru ciljanog iznosa od strane Narodne banke Srbije, ali, kako navodi Gajić, pitanje je koliko je to usled uticaja domaćih kreatora monetarne politike, a koliko usled kretanja na evropskom tržištu i politike ECB.
Dinar je je bio relativno stabilan poslednjih godina, ali samo zahvaljujući tome što je kurs fiksiran, kao i intervencijama NBS na monetarnom tržištu kada god kurs previse oscilira.
"Ja pretpostavljam da MMF polazi od toga da ako je budžet pod kontrolom, ne finansira se deficitarno, onda režim kursa koji je praktično fiksiran može da se održi. Pa podržava sa tim usklađenu monetarnu politiku", objašnjava Gligorov.
Vladavina prava nefukncionalna
Osim upitnih privatizacija, i nekoliko problema muče Srbiju kada je u pitanju oblast ekonomije i finansija, a to su politička nestabilnost i neefikasan pravni sistem, kao i korupcija.
"Najveći problem u tome je što kod nas i dalje osnovne tržišne institucije nisu funkcionalne - pre svega, vladavina prava. Tu je prvenstveno pitanje pravosuđa, koji nije nezavisno od politike i jakih interesnih grupa. Javna administracija niti je profesionalna, niti često ima neophodna znanja i resurse za primenu šume zakona i podzakonskih akata, a tu su uvek nepotizam, korupcija i nejednak tretman preduzeća, imajući u vidu imaju li neku ‘zaleđinu’ ili ne. Takođe, ostaje i pitanje sistema parafiskalnih naknada, kojih i dalje ima previše, a za njih privreda ne dobija adekvatnu uslugu, te visoko oporezivanje prihoda od rada", kaže Gajić.
Na pitanje šta je još nerešeno i nefunkcionalno u srpskoj ekonomiji i koliko je sistem otporan na spoljne i unutrašnje potrese, kada su u pitanju velike finansijske krize, kretanje cena na tržištu energenata, ali i politička nestabilnost regiona, Gligorov kaže da je gotovo sve nerešeno u ekonomiji:
"Počev od fiskalne politike, preko efikasnosti pravosuđa, do korupcije i tržišne regulative. Spoljna kretanja su trenutno povoljna. Ako bi se usporio rast u Evropskoj uniji, to bi uticalo negativno. Kod kuće, politička nestabilnost i pravni sistem ograničavaju ulaganja i tako će biti i nadalje", ističe na kraju Gligorov.
