Srbija (usporeno) sledi Djindjićev put

U kojoj je meri atentat na Zorana Djindjića 12. marta 2003. zakočio Srbiju na njenom reformskom i evropskom putu? Američke diplomate i politikolozi različito procenjuju koliko je napredak zaustavljen zbog ubistva velikog borca za reforme, dok neki ukazuju da Srbija danas ipak sledi put koji je Djindjić zacrtao.

Bivši specijalni američki izaslanik za Balkan Džejms Dobins smatra da je Srbija ostala izgubljena posle ubistva premijera Zorana Djindjića.

„Mislim da je on imao instrumentalnu ulogu u konačnom obaranju Miloševića i uspostavljanju demokratskog režima. Bio je najharizmatičniji od lidera demokratske opozicije u Srbiji, mislim da je takodje bio najpraktičniji, najpragmatičniji od tih lidera i bio je to ogroman gubitak. O tome govori činjenica da je stanovništvo Srbije i dalje strahovito podeljeno, da mu nedostaje smer, ideja gde je njihova budućnost, da li je u Evropi, NATO-u, Zapadu, da li je u boljim odnosima sa susedima uključujući i susede sa kojima je nedavno bila u konfliktu, pre svega Kosovom, ali takodje i Hrvatskom i ostatkom bivše Jugoslavije.“

Bivši šef misije SAD u Beogradu 1996-99 godine, Ričard Majls, podseća na energiju sa kojom je Djindjić promovisao reforme i predstavljao svoju jasnu viziju budućnosti.

„Možda nije pošteno reći da se proces usporio, ali opet, ako mogu da probam da zaobidjem tu kontradiktornost, možda bi se odvijao brže i na lakši način da je Zoran ostao živ. On je imao sposobnost da ubedi ljude u ispravnost svojih analiza i svoje vizije, i da ubedi ne samo ostale lidere već i obične gradjane, narod Srbije, da vidi put napred koji će biti koristan za sve i svima to nedostaje. Više nismo imali taj podsticaj i da je poživeo stvari bi se možda odvijale brže, na kompletniji i više integrisan način, u čemu bi učestvovala veća grupa ljudi nego što smo videli posle ubistva. Vidimo da su u poslednje vreme stvari zastale i svi razumemo zašto. Zoran je bio osoba koja bi možda pomogla da se prevazidju neke od tih prepreka.“
​
Medjutim, u Vašingtonu danas vlada uverenje da vlada Srbije, iako je, paradoksalno, čine nekadašnji Djindjićevi politički protivnici, nastavlja politiku čije je temelje postavio upravo on.

„Ne mogu da kažem da pratim svakodnevno sve što se dešava u Beogradu, ali bih rekao da je program današnje vlade, u ključnim detaljima, manje više isti kao što je demokratska opozicija počela 2001. Tu je uključenje u evropsku zajednicu, ekonomske reforme, … no ono što je još neizvršeno u Srbiji, nedovoljno - jeste borba protiv korupcije, da bi vlada bila čišća na svakom nivou", kaže Tomas Kantrimen, pomoćnik državnog sekretara za nuklearnu bezbednost, koji je 1999. i 2000. bio direktor kancelarije za pitanja Južne i Centralne Evrope u Stejt Departmentu.


​Džejms Huper, bivši američki diplomata i stručnjak za Balkan, pak smatra da je Srbija izgubila dragoceno vreme, ali ujedno izražava i veliko poverenje u vladajuću koaliciju.

„To ubistvo je bila katastrofa za Srbiju. Djindjić je bio najbolji politički lider koga je Srbija imala, neki bi rekli od Tita mada je to drugačiji kontekst, na neki način najbolji lider koga je Srbija imala od kraja 2. svetskog rata. Bio je ozbiljan političar, morao je da raščisti jednu nepreglednu močvaru, toliko toga je trebalo da se uradi, i to je razlog što je ubijen, što je pokrenuo korake protiv jedne od bandi. Tako je prerano okončana karijera jednog hrabrog čoveka. Od tada, u proteklih 10 godina, sve do pre šest meseci, rekao bih da je Srbija izgubila 10 godina mogućnosti, razvoj je usporen, lideri u tom periodu iz Demokratske stranke su samo pokušavali da prežive, u strahu da bi i sami mogli da stradaju ako preduzmu odlučne korake. Gospodin Koštunica je preuzeo vlast i poništio toliko ozbiljnih napora koje je Djindjić sproveo, tako da je to deset godina izgubljenog vremena i Srpska Napredna Stranka sada pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme. Djindjić mi je dao mnogo nade i ja sam izgubio tu nadu kada je on umro. Bili su to mračni dani za Srbiju i njene prijatelje koji su računali na liderstvo, reforme, itd… Nadam se da će naprednjaci nastaviti da rade u tom duhu čišćenja korupcije, dolasku prosperiteta, rešavanju problema na njihovim granicama i otvaranju nove stranice odnosa sa Evropom i zapadom. SAD su spremne za to, Evropa je spremna, svi elementi su tu sada da bi Srbija zaista krenula napred, a naprednjaci i njihova koalicija znaju šta treba da urade i preduzimaju ozbiljne mere, umesto malih mera, tako da je ovo prvi put da sada imam nade za Srbiju od ubistva Djindjića.“

Djindjićev konsultant i prijatelj Džim Denton, urednik žurnala "World Affairs", u borbi protiv korupcije vidi kontinuitet Djindjićeve politike.

"Važna dimenzija njegovog nasledja je bila borba protiv korupcije - korupcije povezane sa sankcijama, idejom potrage za ratnim zločincima i njegovim atentatom, kroz sve to je isprepleten nivo korupcije i ilegalnih aktivnosti unutar Srbije. Naravno, nije u pitanju samo Srbija, to je prisutno u celom regionu, u demokratijama u razvoju, i siguran sam da Srbija nije gora od drugih. Ali drago mi je što sam u poslednjih šest meseci video da nova vlada nastavlja taj cilj borbe protiv korupcije i ja to svakako pozdravljam i čestitam im na tome. Jer progres je nemoguć, a Zoran Djindjić je to znao, ako ne dodje do obračuna sa korupcijom, ne samo zato što je to ispravno nego što vraća poverenje gradjana u svoje lidere, a to je važno za uspostavljanje normalnog, funkcionalnog društva“.

Na kraju, konstatacija koju je za Glas Amerike izneo bivši šef misije američke ambasade u Beogradu – Ričard Majls:

„Razmišljao sam kolika je šteta što je neko kao Djindjić, toliko pun potencijala za budućnost ne samo političkog već i socioekonomskog razvoja Srbije – uklonjen sa scene. To je i dalje šteta, i danas nam nedostaje, a kada kažem „nama“ mislim na sebe lično ali i na gradjane Srbije.“