U diplomatskim krugovima u Srbiji poslednjih dana je vrlo živo, a ambasadori i izaslanici različitih zemalja u svojim izjavama zastupaju različite stavove i viđenja o situaciji u zemlji. Pre nekoliko dana ukrajinski ambasador Oleksandr Aleksandrovič izjavio je da Moskva koristi Srbiju i srpski faktor da destabilizuje Balkan i uništi Evropu. U intervjuu za BIRN, Aleksandrovič je kao destabilizujuće akcije Rusije na Balkanu naveo da "Rusija obučava srpske plaćenike da ubijaju Ukrajince", posle čega je ambasador pozvan na razgovor u Kijev.
U izjavi za Glas Amerike, Markijan Lubkivski, karijerni diplomata i koordinator ukrajinskog pokreta Pravda pozvao je na smirivanje tenzija i početak razgovora između dveju zemalja. Lubkivski, koji je službovao u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, rekao je kako bi dve zemlje trebalo da razgovaraju na temu srpskih boraca na istoku Ukrajine, ali i mnogim drugim.
"Mislim da je izjava Aleksandroviča bila previše emotivna i nije došla u pravo vreme. Smatram da je zadatak ambasadora da sačuvaju odnose dve zemlje najboljim mogućim, a okolnosti za Srbiju i Ukrajinu nisu kritične," kaže dugogodišnji diplomata.
Ovakva pitanja između dve zemlje treba da se rešavaju diplomatskim kanalima i Ukrajina i Srbija moraju što pre održati bileteralne konsultacije na kojima bi učestvovali predstavnici ministarstava inostranih poslova, ali i bezbednosnog resora, preporuka je koju je i zvanično dao Lubkivski.
Od kako je Rusija 2014. anektirala Krim, desetine srpskih nacionalista borili su se ili se bore na strani pro-ruskih separatista u Ukrajini, a neki od njih su prema navodima cnogorskih vlasti umešani i u prošlogodišnji pokušaj puča u ovoj zemlji. Srbija je inače usvojila zakon koji sankcioniše učešće njenih građana u oružanim konfliktima na teritoriji drugih država i za to delo je zaprećena kazna zatvora do 10 godina. Međutim, mali broj onih koji su se borili u Ukrajini je i procesuiran. Ovi paravojnici su po povratku u zemlju sa tužilaštvom uglavnom postizali dogovor o priznanju krivice u zamenu za blažu kaznu.
Mnogi od njih, poput četničkog vojvode Bratislava Živkovića koji je u Lugansku komandovao jedinicom od tridesetak ljudi ili bivšeg novinara Radomira Počuče koji je u Donjecku pripadao takozvanom Husarskom puku Jovan Šević, imaju i svoje profile na društvenim mrežama gde postavljaju statuse i fotografije iz ratnog područja.
Uprkos nesređenim odnosima, Srbija nije priznala rusku aneksiju Krima, a zvanični Kijev nije priznao nezavisnost Kosova. Osim ovog, kako se ovde ocenjuje, braka iz računa, odnosi dve zemlje su daleko od dobrih.
Trgovinska razmena i investicije su razmerno niske, a zvanični Beograd, od Narandžaste revolucije 2004. godine nije jasno formulisao politiku prema zbivanjima u ovoj zemlji, delom zbog nedostatka interesa, a delom zbog trgovinskih i političkih odnosa sa Moskvom koja je na Ukrajinu gledala kao na interesnu sferu. Ukrajina je inače važna za Zapadni Balkan, delom zbog toga što ruski gas do Srbije i regiona dolazi preko Ukrajine, a delom i zato što su vojnici iz Ukrajine učestvovali u mirovnim misijama na Balkanu, pa i na Kosovu gde su dugo bili stacionirani u srpskoj enklavi Štrpce.
Zvanični Beograd je oštro reagovao na navode ukrajinskog ambasadora. Prvo je državni sekretar Ivica Tončev izjavio da se sve aktivnosti ambasadora Ukrajine u Srbiji svode na pokušaje narušavanja odnosa Srbije sa Rusijom, te istakao kako će, ukoliko ukrajinski diplomata i dalje bude izlazio izvan okvira Bečke konvcencije, Minisratsvo biti prinuđeno da preduzmemo korake "uobičajene u ovakvim slučajevima".
Nakon što je šef diplomatije Pavlo Klimkin povukao Aleksandroviča na konsultacije, a potom osudio učešće Srba u konfliktu u njegovoj zemlji, oglasio se njegov srpski kolega Ivica Dačić koji je poručio da Beograd želi da ima dobre odnose sa Ukrajinom, ali ne može da dozvoli da bude kolateralna šteta ili žrtva međunarodnih relacija.
"Ono što se trenutno dešava najočitiji je primer direktnog ruskog pritiska i delovanja meke moći krugova iz Moskve u Srbiji. Putem tabloida i ruskih eksponenata na našoj političkoj sceni, veštački je kreirana atmosfera u kojoj Srbiji neko preti ili daje ultimatum," kaže Vlade Radulović iz Atlantskog saveta.
Lubkivski je pak odbacio teze da Srbija vodi diplomatski rat sa Ukrajinom.
"Ne vidim smisla da bi Srbija sa Ukrajinom vodila diplomatski rat. Mi imamo neprijatelja koji nas je napao na istoku zemlje - Rusku Federaciju, ali mislim da nije dobro da stvaramo još neprijatelja i da otvaramo drugi front," kaže Lubkivski.
Razgovori su neophodni, kako kaže ukrajinski diplomata, da bi razmotrili sva pitanja na kojima treba da rade, počevši recimo sa državljanima Srbije koji ratuju na istoku Ukrajine. To su pitanja koja se ne rešavaju preko izjava i obostranih napada, objašnjava Lubkivski.
U prilog tome da ima prostora za smirivanje tenzija, on navodi i izjavu predsednika Srbije Aleksandara Vučića koji je rekao da je" važno da se spusti lopta u odnosima između Srbije i Ukrajine".
"Nemam informaciju da će ukrajinski ambasador biti smenjen, ali jasno je da ima prostora da se ne smenjuju ambasador nego da se vrate odnosi dve zemlje u normalano stanje. Smenjivanje ambasadora je poslednja opcija," kaže Lubkivski.
Ni Radulović ne veruje da će Ukrajina smeniti svog ambasadora i kaže da je prilično siguran da će uprkos svemu, ova zemlja nastaviti da pruža podršku Srbiji.