Svih 10 živih bivših sekretara odbrane upozorilo je u nedelju protiv bilo kakvog poteza uključivanja vojske u sprovođenje tvrdnji o izbornoj prevari, tvrdeći da će to zemlju odvesti na "opasnu, nezakonitu i neustavnu teritoriju".
Desetorica ljudi, demokrata i republikanca, potpisali su i objavili mišljenje u Vašington postu.
Posle izbora 3. novembra i naknadnih prebrojavanja glasova u nekim državama, kao i neuspešnih sudskih izazova, ishod je jasan, napisali su, mada u članku nisu pomenuli Trampa.
"Vreme za proveravanje rezultata je prošlo; stiglo je vreme za formalno prebrojavanje glasova Elektorskog koledža, kako je propisano Ustavom i statutom", napisali su.
Bivši šefovi Pentagona upozorili su protiv upotrebe vojske u bilo kakvim naporima da se promeni ishod.
"Napori da se američke oružane snage uključe u rešavanje izbornih sporova odveli bi nas na opasnu, nezakonitu i neustavnu teritoriju", napisali su. "Civilni i vojni zvaničnici koji rukovode ili sprovode takve mere odgovarali bi, uključujući potencijalno suočavanje sa krivičnim sankcijama, za teške posledice svojih postupaka na našu republiku".
Nekoliko visokih vojnih oficira, uključujući generala Marka Mileja, predsedavajućeg Združenog generalštaba, poslednjih nedelja javno su rekli da vojska nema ulogu u određivanju ishoda američkih izbora i da je su oni odani Ustavu, a ne pojedinačnim liderima ili političkim strankama.
Deset bivših čelnika Pentagona takođe je upozorilo u svom članku u Vašington postu na opasnosti od ometanja pune i glatke tranzicije u Sekretarijatu za odbranu pre Dana inauguracije u okviru prenosa na vlast novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.
Bajden se žalio na napore zvaničnika Pentagona koje je imenovao Tramp da ometaju tranziciju.
Ne pominjući konkretan primer, bivši sekretari odbrane napisali su da se prenošenje moći "često dešava u vremenima međunarodne neizvesnosti u pogledu politike i držanja američke nacionalne bezbednosti", dodajući: "Može postojati trenutak kada je nacija ranjiva na akcije protivnika koji vrebaju da iskoriste situaciju".
Tenzije sa Iranom predstavljaju upravo takav trenutak. U nedelju je obeleženo godinu dana od američkog ubistva Kasema Suleimanija, jednog od najviši iranskog generala. Iran je obećao da će se osvetiti za ubistvo, a američki zvaničnici rekli su poslednjih dana da su u pojačanoj pripravnosti zbog potencijalnog iranskog napada na američke snage ili interese na Bliskom istoku.
Kao dodatni znak napetosti između SAD i Irana, vršilac dužnosti sekretara za odbranu Kristofer Miler objavio je u nedelju uveče da se promenio mišljenje po pitanju slanja nosača aviona američke mornarice, USS Nimic, kući sa Bliskog istoka i da će umesto toga taj brod zadržati na zadatku.
Baš prošle nedelje, Miler je objavio da šalje Nimic kući, čemu su se usprotivili visoki vojni oficiri. Menjajući stav, Miller je naveo "nedavne pretnje koje su iranski lideri uputili predsedniku Trampu i drugim zvaničnicima američke vlade". Nije detaljno obrazložio, a Pentagon nije odgovarao na pitanja.
Članak sa mišljenjem u Vašington postu potpisali su Dik Čejni, Vilijem Peri, Donald Ramsfeld, Viliam Koen, Robert Gajts, Leon Paneta, Čak Hagel, Eš Karter, Džejms Matis i Mark Esper.
Matis je bio prvi Trampov sekretar za odbranu; dao je ostavku 2018. godine, a nasledio ga je Esper, koji je otpušten samo nekoliko dana nakon izbora 3. novembra.
Vašington post izvestio je da je ideja za pisanje mišljenja započela razgovorom između Čejnija i Erika Edelmana, penzionisanog ambasadora i bivšeg visokog zvaničnika Pentagona, o tome kako bi Tramp mogao da pokuša da upotrebi vojsku narednih dana.
