BEOGRAD - Demokratska stranka i dve stranke nastale njenim deljenjem nakon gubitka vlasti 2012. godine - Socijaldemokratska stranka i Zajedno za Srbiju - ponovo su se ujedinile u - Demokratsku stranku. Analitičari ocenjuju da taj potez kasni više godina, ali kako kažu za Glas Amerike, ima prostora za stranku levog centra.
U Deklaraciji o ponovnom objedinjavanju ističe se da je demokratija u Srbiji ozbiljno ugrožena autoritarnom vlašću i da su sve demokratske institucije uništene ili obezvređene, zbog čega predstavnici tri stranke ističu da je neophodno ujedinjenje demokratskih snaga na jasnoj ideološkoj i programskoj platformi koje će se suprotstaviti uništavanju demokratske perspektive Srbije.
Takođe, demokrate u Deklaraciji kao cilj sebi stavljaju borbu za evropske vrednosti i ulazak u EU, poštovanje ljudskih prava, slobodu medija i poštene izbore, kao i za podelu vlasti i vladavinu prava u kojoj će sudstvo biti nezavisno i u kojoj će se Ustav i zakoni bezuslovno poštovati.
Proces ujedinjenja jako kasni, kaže za Glas Amerike Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka i lider sindikata "Nezavisnost". Iako je stranka 2012. imala dobar rejting za nekoga ko je prethodno vršio vlast i ko je uveo društvo u krizu, demokrate nisu uspele da se u naredne dve-tri godine rekonstruišu.
Umesto toga ušli su u dalje podele, što je krunisano izlaskom bivšeg predsednika države i stranke Borisa Tadića, a posledica je da se rejting Demokratske stranke u svim njenim izdvojenim delovima meri jednocifrenim izbornim rezultatima, podseća Stojiljković.
Kolumnista dnevnika Danas Peđa Popović podseća da je ovo ujedinjenje DS-a "samo delimično" i da u stranci nisu jedan od njenih bivših lidera Dragan Đilas, kao ni Zoran Živković i Vuk Jeremić, ali ni "trenutno omiljeni opozicionar režima" Čedomir Jovanović.
"Međutim, mnogo važnije za Demokratsku stranku - od toga ko se ujedinio, pomirio ili dogovorio - jeste izostanak prepoznatljive politike. Potrebno je da demokrate pokažu u čemu se razlikuju od aktuelne vlasti i da pre svega pokažu koja su to bolja rešenja, da se zna koje su vrednosti iza kojih stoje", kaže Popović.
On smatra da je upravo to tokom poslednjih sedam godina "po pravilu izostajalo", iako je aktuelna vlast ne mali broj puta "pravila raznorazne skandale, donosila odluke koje se kose sa zdravim razumom i etikom, uzurpirala zakone, urušavala institucije...".
"Gotovo je neverovatno koliko je DS 'statirala'. Kao da su želeli da nestanu, što im je gotovo pošlo za rukom", naglašava Popović.
Integracija retko viđen proces, treba ih nastaviti
Profesor Zoran Stoiljković, pak, ocenjuje da je proces reintegracije nekada jedinstvene, pa podeljne partije "jako dobar i redak u političkoj praksi" u Srbiji u poslednje tri decenije.
"Mislim da taj proces mora da se nastavi i da uključi u nekoj široj političkoj koordinaciji druge aktere koji su sada ostali izvan ovih integracija, a svoje originalno mesto imaju u DS, odnosno u njenoj centralnoj poziciji koja je uvek bila građanski. To, po mom mišljenju, u velikoj meri zavisi od toga da li će sada stranka zaživeti kroz demokratsku raspravu, kroz zauzimanje aktivnih stavova, kroz mobilisanje ljudi koji nisu bili u prvom planu u dosadašnjoj istoriji DS. Ukoliko bude toga, onda možemo reći da DS ima izvesnu političku budućnost", kaže Stoiljković.
Peđa Popović podseća da su demokrate ranije mogle da nabroje bar desetak članova iz vrha partije koji nisu karijerni političari. "Cenjeni i ugledni ljudi od Borislava Pekića, preko Voje Brajovića do Momčila Bajagića Bajage, i to je jedan od razloga zašto je DS bila važna za politički sistem u Srbiji. Danas takvih članova i simpatizera nema. Umesto njih smenjivali su se bezlični i bezidejni političari čija se harizma merila promilima", ocenjuje on.
Naprednjaci pokrili (gotovo) ceo politički spektar
Zoran Stojiljković primećuje da je DS, kao "reformska i građanska stranka" izgubila deo političkog prostora kada su se radikali transformisali u naprednjake, dok su istovremeno demokrate "ostale neuverljive kao stranka levog centra".
On naglašava da su naprednjaci ugrabili najveći deo političkog polja "govoreći svakome šta želi da čuje".
"Naši birači ne poštuju mnogo uverenja, ali je činjencia da mladi, srednji slojevi koji žive od svog rada i koji nisu u političko-klijentalističkim spregama, ali i radnici i sindikati nemaju svog pouzdanog političkog partnera. To polje nije zauzeo niko ko bi bio značajniji na političkom polju i ko bi bio u šansi da preskoči politički cenzus - tako je neka šansa i opstala za Demokratsku stranku", zaključuje profesor Stojiljković.
