Po tom zakonu usvojenom ranije ove nedelje, azilanti moraju da predaju sve svoje vrednosti iznad 10.000 danskih kruna, odnbosno oko oko 1.500 dolara, da bi pomogli da se plati za njihovu hranu i životne troškove u Danskoj. Štaviše oni će morati da čekaju tri godine pre nego što budu mogli da dovedu članove svoje porodice. Grupe za zaštitu ljudskih prava su kritikovale tu odluku, ali danski zvaničnici kažu da su već učinili više nego što bi trebalo da bi pomogli u ublažavanju evropske imigracione krize.
Ono što Dansku čini najatraktivnijom za migrante je veoma darežljiv sistem socijalnog staranja.
“Danska je primila mnoge azilante u prošloj godini što naša mala - jedna od najmanjih evropskih zemlja i naš sistem socijalne ekonomije ne mogu to da apsorbuju”, saopštio je portparol danske vlade Markus Knut.
Da bi dalje predupredio dolazak azilanata u Dansku, Parlament je uveo trogodišnji period čekanja za one koji žele da dovedu članove svoje porodice. Portparol agencije UN-a za izbeglice, Adrijan Edvards, je izrazio zabrinutost povodom novih mera.
“Ovo se odnosi na odredjeni broj stvari uključujući smanjenje socijalnih beneficija, restriktivni pristup spajanju porodica i sve to u vreme kada je potreba za solidarnošću i podelom odgovornosti na nivou EU zaista prvi prioritet.”
Danski zvaničnici ističu da pravila koja se odnose na imigrante nisu drugačija od onih koja se odnose na Dance.
“Jednostavno tražimo da azilanti – u retkim slučajevima kada dodju sa dovoljno sredstava plate za sebe podležu istim pravilima kao i danski gradjani koji žele da primaju beneficije za nezaposlene: Ako možete da platite za sebe onda treba da platite za sebe, a ne da sistem to preuzme", poručio je Knut.
Neki migranti su zabrinuti povodom ovog zakona.
“Ljudi koji ovde dolaze nemaju novca. Trenutno nemam para ni za šišanje.”
“Kada bih imao 10.000 kruna ne bih ni dolazio ovde.”
Medjutim, mnogi će biti pogodjeni razdvajanjem porodica, što je mera koju su najviše kritikovale grupe za ljudska prava.
“Otkrili smo da postoji jasna osnova u medjunarodnom humanitarnom pravu da je to kršenje prava pojedinaca na porodični život”, smatra šef danskog Instituta za ljudska prava Jonas Kristoferson.
Danska je registrovala preko 20.000 azilanata prošle godine, što znači da je ta zemlja sa pet i po miliona stanovnika, pored Nemačke i Švedske, jedna od najpopularnijih destinacija za migrante u Evropskoj uniji.