Linkovi

Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima: Vlade da budu odgovorne


Arhiva - Fotografi ostavljaju svoje kamere na zemlji u znak protesta zbog ubistva novinarke Regine Martinez, u Meksiko Sitiju, Meksiko, 29. aprila 2012. godine.
Arhiva - Fotografi ostavljaju svoje kamere na zemlji u znak protesta zbog ubistva novinarke Regine Martinez, u Meksiko Sitiju, Meksiko, 29. aprila 2012. godine.

Evropska federacija novinara (EFJ) pozvala je svoje članice u sredu, povodom Medjunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, 2. novemembra, da se priključe kampanji #endimpunity, čiji je cilj da se vlade pozovu na odgovornost za nekažnjavanje napada na novinare.

EFJ navodi u saopštenju da je, prema podacima UNESKO, širom sveta u proteklih 11 godina ubijeno 930 novinara, ili prosečno jedan novinar svakog četvrtog dana.

Počinioci u čak 90 odsto slučajeva nisu kažnjeni.

Prema statistici Međunarodne federacije novinara (IFJ), od početka ove godine 56 novinara izgubilo je život radeći svoj posao, a u 90 odsto slučajeva istrage nisu završene.

Od 2015. godine u Evropi je zabeleženo 12 teških slučajeva neistraženih ubistava novinara.

Istrage ubistava ruskih novinara Ane Politkovskaje, Ahmednabija Ahmednabijeva, Nikolaja Potapova, Timura Kuaševa i Mikhaila Beketova još nisu završene, niti su kažnjeni izvršioci.

U Ukrajini je bilo pet takvih slučajeva, a u Turskoj i Azerbajdžanu po jedan, ukazuje EFJ.

Napadi na novinare u regionu Zapadnog Balkana beleže se i prate u Regionalnoj bazi napada na novinare safejournalists.net.

Od 2014. godine do danas u Makedoniji, na Kosovu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji evidentirano je ukupno 380 pretnji i napada na novinare, uključujući dva pokušaja ubistva, oba u Hrvatskoj.

U oba slučaja počinoci nisu otkriveni i kažnjeni.

"Pretnje, napadi i zločini protiv novinara i dalje prolaze nekažnjeno, što rezultira visokom dozom straha, uznemirenja, cenzure i autocenzure medju novinarima, što potkopava slobodu medija i pravo javnosti na informisanje, a žrtve prepušta bespomoćnosti. Ubistvo je najteži oblik tih zločina, a svi napadi na novinare koji su nekažnjeni moraju biti javno objavljeni", poručili su iz EFJ-a povodom početka kampanje.

Ubistvo je najteži oblik tih zločina, a svi napadi na novinare koji su nekažnjeni moraju biti javno objavljeni, poručuju iz EFJ povodom početka kampanje.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013. godine, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su stradali prilikom izveštavanja u Maliju.

Pašalić: Prekinuti nekažnjavanje zločina nad novinarima

Srbija i ove godine dočekuje Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, bez dokaza o tome ko su naručioci i izvršioci ubistava i pokušaja ubistava novinara, iako je od pojedinih slučajeva prošlo skoro 20 godina.

"Prаksа nekаžnjаvаnjа odgovornih zа ubistvа, pokušаje ubistvа i nаpаde nа novinаre morа biti prekinutа i nа držаvi je dа te slučаjeve brzo i u potpunosti istrаži i reši. Od tog prаvilа ne sme biti izuzetаkа", naveo je u saopštenju zaštitnik grаđаnа Zoran Pašalić.

Iz njegovog kabineta saopštavaju da u najvećem broju slučajeva odgovorni za ubistva i napade nad novinarima nisu kažnjeni, a u mnogima istraga nikada nije ni pokrenuta.

Novinska udruženja podsećaju da je od 1991. do kraja 2001. godine, čak 39 novinara i medijskih radnika ubijeno, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima.

Među njima su Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i žrtve bombardovanja RTS-a.

XS
SM
MD
LG