Dan žena u Srbiji kao i svake godine protekao je u porukama i čestitkama od političara i političarki, pozivima od nevladinih organizacija da se osnaži položaj žena u društvu i njihova pozicija. Ali u državi gde je u 2018. godini ubijeno 30 žena, a u prošloj godini do novembra njih 28 je stradalo kao žrtve nasilja u porodici, ostaje pitanje koliko je društvo zaista spremno na rodnu ravnopravnost, a naročito kada oni koji donose odluke već dve godine nemogu da urede ovu oblast.
„Pitanje rodne ravnopravnosti reguliše se brojnim strategijama i zakonima. Zakon o rodnoj ravnopravnosti čekamo već dve godine i zbog nekih nesuglasica u Vladi, mi ne uspevamo da dobijemo taj zakon već duže vreme. Međutim taj drugi strateški plan i dokumenti doprinose posredno i neposredno unapređenju rodne ravnopravnosti,“ kaže Nataša Vučković, poslanica Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Srbije.
Gde se zakon zaglavio?
I Suzana Trninić, novinarka, kaže da se ovaj zakon negde zaglavio, ali prema njenom mišljenju nesuglasnice u Vladi su zbog toga što ravnopravnost ne podrazumeva samo odnose između muškaraca i žena.
„Ono što je meni poznato za taj zakon je da je iza njega stajala i forsirala potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović i onda je sve to zaglavilo kod ministra za rad i socijalnu politiku Zorana Đorđevića i o tom zakonu se više ne priča. Ono što ja mislim da je zapelo je zato što je taj zakon o ravnopravnosti išao paralelno sa Građanskim zakonikom i pričom o legalizovanju zajednica istopolnih osoba. U celom tom licemernom odnosu prema seksualnim manjinama, licemernom odnosu prema pravima žena, licemernom odnosu prema bilo kakavoj ravnopravnosti u ovoj zemlji ... tu je negde i zaglavio taj zakon. Mislim da se time sada više niko ni suštinski ne bavi zato što ovu zemlju suštinski ne zanima nikakava vrsta ravnopravnosti, mi smo duboko patrijahalno društvo i ovde su potrebne decenije da se tako nešto promeni,“ mišljenja je Trninić.
Više žena na položaju ne znači moć
Povećanje broja žena na rukovodećim mestima u politici i privredi se povećao u Srbiji poslednjih godina, a nedavno je izmenjen i zakon o izboru narodnih poslanika gde je povećana kvota žena na 40 odsto za parlament, što je prema rečima poslanice „dobra stvar“.
„Imamo već duže vreme žene na rukovodećim mestima, imamo dugo predsednicu parlamenta, pa predsednicu vlade. Međutim postavlja se pitanje, kada pričamo o odlučivanju žena, da li one imaju stvarnu moć i da li bi one bile izabarane neposredno za slučaj da nisu postavljene od nekog tela ili organa i koji je odlučujući faktor u tim organima i telima gde se one biraju. To je jako bitno za njihovo delovanje, kao i da li postoji spremnost u društvu da se na ključne pozicije biraju žene,“ navodi poslanica.
Trninić je mišljenja da su žene na rukovodećim pozicijama zaista sposobne, ali da je pitanje koliko drugi, a naročito muškarci mogu sebi da dozvole da zaista prepoznaju ovakve žene kao sposobne, ili čak i sposobnije od njih.
„Postoje danas neke žene koje su predsednice privrednih društava, banaka. Verujem da su one sposobne i profesionalne. Ali mora u nekom lancu da postoji neki muškarac koji smatra da je zaslužan za ono što ona postiže, makar za ono što joj je on dozvolio. Dakle nije on hteo, malo ga mrzelo. Mislim da se istinski ne veruje da smo u tom nekom smislu možda uspešnije i da neke poslove možemo da radimo bolje od muškaraca", kaže Trninić.
Po njenom mišljenju, kad je reč o političkim funkcijama, tu je čista igrarija, jer "kada se postavljaju žene na neku funkciju to se radi da bi ta funkcija bila obesmišljena."
"I onda imate premijerku koja je i pritom i predstavnica jedne manjinske seksualne zajednice i koja je formalno samo figura koja ispunjava ono što odlučuje predsednik stranke i predsednik države. I tako je manje više sa svim. A možda je najbolji primer Zorane Mihajlovć, kada god se priča o tome šta se izgradilo – priča se da je Vučić izgradio. Kada imate ženu koja očigledno ima neku vrstu moći, jer je dovoljno u politici i dovoljno godina u Vladi, čak se i to ne dozvoljava u politici. Ne možete da budete važniji od njegove figure, to nije dopušteno,“ ističe Trninić.
Brojke nisu dobre
A šta nam govore brojke? Kao i svake godine one nisu ružičaste, a čini se da što se tiče odnosa prema ženama – pratimo svetske trendove, gde je prema poslednjem istraživanju Ujedinjenih nacija 50 odsto muškaraca mišljenja da imaju više prava na rad nego žene.
Zamenica ambasadora Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, Mateja Norčič Štamcar, rekla je da je tokom istraživanja, koje je sprovedeno prošle godine u regionu Zapadnog Balkana, tri od deset žena reklo da je doživelo fizičko ili seksualno nasilje već od svoje 15. godine.
Norčič Štamcar kaže da je istraživanje pokazalo da više od dve trećine žena smatra da je nasilje uobičajeno u njihovim zajednicama.
"Prema podacima Ministarstva pravde samo u januaru ove godine zabeleženo je 1750 slučajeva nasilja u porodici, a u tri četvrtine slučajeva žrtve su bile žene", rekla je ona.