U eskalaciji konfrontacije između Izraela i Irana, izraelski ministar odbrane pozvao je sirijskog predsednika Bašara al Asada u petak da oslobodi svoju zemlju od iranskog prsustva u njoj, upozoravajući da bi njihovo prisustvo izazvalo više nevolje u toj ratom razorenoj zemlji.
Komentari Avidgora Libermana pratili su pretnje iranskog sveštenika da bi Tel Aviv i Haifa mogli biti u opasnosti, ukoliko Izrael uradi "bilo šta glupo".
Rat rečima usledio je nakon najgoreg suočavanja do sada između Izraela i Irana. Izrael je ispalio desetine raketa na ono za šta je tvrdio da su iranske pozicije u Siriji u četvrtak, nekoliko sati nakon što su, kako tvrdi, Izraelske odbrambene snage (IDF) na okupiranoj Golanskoj visoravni bile meta iranskih raketa.
Brza, ali intenzivna konfrontacija podigla je strahovanja da bi region mogao da sklizne u do sada neviđeni direktni konflikt između dva glavna neprijatelja.
Sledi pregled zbog čega su dve zemlje "za vratom" jedna drugoj i zbog čega Sirija može biti poprište drame:
Zašto Sirija
Iran je poslao snažnu vojnu pomoć svoj savezniku, Asadu, kako bi spasio njegovu vladavinu protiv oružane pobune tokom sedmogodišnjeg građanskog rata u toj zemlji. Kako se rat razmotavao u korist Asada, Izrael - koji ga vidi kao manje zlo u poređenju sa islamskim čvrstorukašima među pobunjenicima - sada vidi da je ta pobeda dovela Iran bliže njegovim granicama.
Izrael je pojačano upozoravao da iranski uticaj u Siriji vidi kao pretnju, ukazujući na iransko vojno prisustvo u zemlji, kao i na milicije koje podržava Iran. Izraelski zvaničnici su rekli da je oko 80.000 šiitskih boraca u Siriji pod iranskom kontrolom, uključujući i snage libanskog Hezbolaha, kao i iračke i avganistanske borce.
Iranski zvaničnici i njihovi saveznici govorili su o obezbeđivanju koridora iz Irana do Libana, kroz Siriju i Irak. Izrael strahuje da bi to Iranu omogućilo da lakše prebacuje oružje Hezbolau, moćnoj šiitskoj gerili u Libanu, i osnaži uticaj te militantne grupe u regionu. Tokom građanskog rata, veruje se da je Izrael izveo stotine udara u Siriji, većinom gađajući isporuke oružja.
Tenzije narastaju. Vazdušni udar na vojnu bazu u Siriji prošlog meseca, za koji su Izrael i Rusija optužili Izrael, ubio je sedam Iranaca. U februaru, Izrael je oborio iranski dron koji je ušao u njegov vazdušni prostor, izazovajući sukob u kome se izraelski ratni avion srušio nakon što ga je pogodila sirijska protivvazdušna vatra.
Šta nuklearni sporazum ima sa rastom tenzija
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu bio je oštar kritičar iranskog nuklearnog sporazuma. Sada, kada je predsednik Donald Tramp odlučio da se iz njega povuče, Netanjahu bi mogao da bude ohrabren da sprovodi konfrontaciju sa Iranom.
Teheran, u međuvremenu, je pod pritiskom SAD i zapadnih saveznika da ispregovara novi sporazum, koji bi išao preko ograničavanja nuklearnog programa, kako bi suzbio iransku vojnu moć u regionu. Iranski zvaničnici odbili su bilo kakav novi sporazum.
Teheran nije u potpunosti izašao iz nuklearnog sporazuma, pošto Evropljani i dalje u njemu učestvuju. Ali, ukolko on propadne i ako SAD uvedu nove opštre sankcije Iranu, perspektiva velikog sukoba sa Izraelom je još veća.
Da li su Izrael i Iran uvek bili smrtni neprijatelji
Tokom vladavine šaha Mohameda Reza Pahlavija, Iran je imao bliske veze sa Izraelom, od 1950-ih godina, uključujući diplomatska predstavništva i direktne letove. Dve zemlje su bili glavne saveznice Sjedinjenih Država u regionu, a iranski brodovi pristajali su u Izrael tokom rata 1973.
Ali, islamska revolucija 1979. je to okončala. Revolucionarni lider, ajatolah Ruholah Homeini, proglasio je Izrael "neprijateljem islama" i prekinuo sve veze. Neprijateljska regtorika eskalirala je tokom narednih decenija. Izrael smatra vladu u Iranu egzistencionalnom pretnjom.
Ali, za razliku od Izraela i njegovih arapskih suseda, dve zemlje nikad nisu bile u direktnoj konfrontaciji. Umesto toga, Izrael se borio protiv iranskog saveznika, Hezbolaha, poslednji put tokom rata 2006. godine koji je doneo velika razaranja južnom Libanu i koncentrovanu raketu paljbu po izraelskim gradovima.
Klizi li Bliski istok u sveopšti rat?
Iranski napad, o kome se izveštavalo, na izraelske pozicije na Golanu i izraelsko bombardovanje navodno iranskih pozicija u Siriji, čini se kao upozorenje da su obe strane voljne da odgovore - ali ne i da nužno žele da se uvuku u rat.
Ali, ukoliko dođe do eskalacije, region bi mogao da se suoči sa jednim od najgorih prekograničnih konflikata u poslednjim decenijama, koji bi mogao potencijalno da uvuče i Sjedinjene Države, glavnog saveznika Izraela, i Rusiju, moćnog saveznika Sirije.
I dok snaga Irana ne može da se meri sa izraelskom vojnom snagm, on ima različite saveznike koji mogu da uzvrate udarac ukoliko bude sateran u ćošak od SAD, Izraela i Saudijske Arabije, iranskog regionalnog rivala.
Iran ima saveznika u Hamasu, palestinskoj militantnoj grupi u Gazi. U Libanu, Hezbolah je spreman da stane uz svog podržavaoca, Iran. U Iraku, Iran sponzoriše raznovrsne šiitske milicije i ima bliske veze sa političkim rukovodstvom.
U Jemenu, rat koji ulazi u četvrtu godinu posredno se vodi između Saudijske Arabije i Irana i mogao bi da bude mesto na kome će Teheran odgovoriti i pojačati pritisak. Saudijska Arabija već optužuje Iran da je snabdeo pobunjenike u Jemenu raketama, koje su ispaljivane ka Rijadu.